Dragi moji ljudi...

 

Da su mi samo rekli kako će biti.., kako ću se u jednom danu slomiti i podići pet puta, kako ću osetiti neizmernu sreću a i strah i istom mahu, kako ću želeti da zamrznem svaki momenat, svesna kako vreme leti. Sve svesnija - gledajući njih dvojicu, kako su mi brzo porasli!!

I da, prva dva, tri meseca je rolerkoster i emocija i obaveza i ljubavi i stresa, ali posle toga kreće ono najslađe. 

Ove godine nisam uspela da uživam u omiljenom godišnjem dobu, jer smo beki i ja dobar deo Oktobra bile u kući. Još nam je i po koji virus "protrčao" kroz kuću i bilo je skoro nemoguće izaći i uživati blagodetima jeseni. A da budem iskrena, jesen nam je bila toplija nego što bih poželela. Tek ovih dana osećam taj "hrskavi" vazduh, uveče kad izađem na terasu, srce mi zaigra kada vidim svoj dah kako se gubi ka nebu. "Stiže nam zima" - tiho prošašutam.

Danas sam, uprkos blagoj kiši, spakovala sve, ušuškala krofnicu i krenula po Đolenceta. Danas ima pet časova i nije poneo kišobran, a na moje oduševljenje, shvatila sam da je obukao i bratovljevu malu jaknu =)

Uživala sam dok sam prelazila preko mokrog šarenog lišća, hladan vetar mi je zadizao kapuljaču ali mi to nije smetalo.., samo me je dodatno obradovalo. Moram danas napraviti neku jesenju postavku po kući!!!

Pre nego što sam krenula u porodilište, 1. Oktobra, okitila sam dom sa nekoliko bundeva, Đorđe mi je na svoju inicijativu nacrtao najlepšu sliku jeseni, koju sam odmah uramila i uvrstila u dekoraciju. 

Toliko mi je žao kada sam pre neki dan u Starbaksu saznala da sam zakasnila da ove godine popijem predivni PSL (pumpkin spice latte) ali neću mu ostati dužna sledeće godine. Zato ću, umesto njega, ovih dana probati neku kaficu iz novogodišnje ponude, uvek imaju toliko lepu ponudu, da ne znam šta ću pre!!! 

Obzirom da jesen traje još vrlo malo vremena (ja 1. Decembra već počinjem da slavim zimu i da dekorišem u skladu sa tim =)), rešila sam da ipak probam da uživam u ugođajima koje ona donosi. Danas sam smutila sebi topao nes sa cimetom i dodala sam malo "kravicinog" šejka od vanile. Ima nešto čarobno u toploj kafi, dok na tv-u svira lagani dzez, gori nova omiljena sveća ♥

Još ako mi malena dozvoli, pokušaću da pronađem film "Stigla vam je pošta", gde Meg Rajan i Tom Henks nanovo vraćaju romantiku toplinu u moj dom. Ima nešto u tom filmu što me tera da odem u knjižaru, sednem sa šoljom kafe za poneti u odsek Džejn Ostin, raskomotim se i krenem redom. Hoće li to biti gospodin Darsi i draga Elizabet Benet ili pak gospođice Dašvud?

Svakako sam rešila da sutra skuvam neku lepu čorbu, da zamiriše cela kuća.., a prave mi se i bakini kolači.

Šta ćete vi da pravite, sada, dok vas kiša drži ušuškane u kućama?

Stigla jesen, stigla beba.

 

Neko mi je rekao da će se treće dete samo odgajiti, duže će spavati, nećemo ga ostetiti. 

Malo morgen.

Da vam predstavim mladu damu.

Mila Filipović, 

Rođena 02.10.2023. u 8.35h, u Višegradskoj bolnici. 3070gr, 49cm. Mrvica mamina i tatina.

Od momenta kad je ugledala svet, u okicama joj je bila neka bistrina, kao da zna gde je dosla, kod koga i gde će kroz život i kako. Ima taj neki slatki, mudri, po malo namršteni pogled, imaš osećaj kada te pogleda da ćeš sve da priznaš - i što si krao trešnje iz komšijinog dvorišta i kad si pobegao sa časa u petom osnovne i zašto??! =)

Šalu na stranu, donela je takvo osveženje u naš dom!!! Naravno, neispavani smo, još uvek se bunovni sudaramo po kući, prođe po dva dana da se ne setimo da li smo pričali o bilo čemu osim o pelenama, domaćem, spisku za prodavnicu... Kada dođe veče - kupanje starije dece, pa malenica, pa večernje rutine.., mi matori i ne dođemo na red da se vidimo, prozborimo koju. Neretko ja, iz sobe, kada malenica polako tone u san šaljem ljubavne poruke: "Donesi mi vodu", "Poljubi mi dečake još jednom od mene", "Nedostaješ mi", "Donesi mi plazmu", "Utišaj Fortnite!!!!!". =)

Život nam je dobio novi ritam, što se i očekivalo. Moram priznati da još uvek učim žongliranje između baby-ja, domaćih zadataka iz škole i vrtića, ručka, planine veša i generalno sređivanja kuće na svakodnevnom nivou (ko me imalo zna, zna da sam psiho i da ako nije kuća cakum-pakum, pretvorim se u džangrizavu karakondžulu, blago rečeno). Ali, kada se sve lepo poklopi - imam ručak, veš se pere, drugi se suši, kafa nije hladna, deca zdrava, u školi/vrtiću - tada sam vila dobrog srca. Sve može! Sve hoću! 

Drago mi je da se u ovo vreme, u odnosu na pre osam godina kada sam rodila Đorđa, više priča o postpartumu, depresiji, tenziji i stresu. Mame više ne ćute, pa ne ćute ni stručnjaci. Osećaš se manje sam, izolovan. Moram priznati da sam se iznenadila do suza - kakvu podršku imam oko sebe. Iz Đorđeve škole - mame koje mi rado dovode njega do kraja ulice da ja ne moram sa njom malom da idem do škole peške (nije daleko ali nije još vreme za to). Iz vrtića - kolektiv im je divan, imaju razumevanja da je Strahinja bio skoro godinu dana kod kuće (nije išao u vrtić) i da mu ovo novo privikavanje teže pada nego kada je bio mali i kada je prvi put krenuo u kolektiv. Pomažu u svemu što mogu, daju mu pažnju, toplu reč, zagrljaj, a meni to kao njegovoj mami jako znači. Tu je i moja mama, koja dotrči do nas kad god vidi da su mi podočnjaci tamniji nego inače a osmeh retkost na licu. Tu su naše sestre, braća, snajke. Tu su moje prijateljice bez kojih ne bih znala gde sam. Anči, Anđo, Mimi, Kićo... žene moje... HVALA VAM! Tu je moja kuma Dusi koja toplom rečju ulepša dan. I Dunja, moja Dunjsi - kako je zovemo, koja dođe i ja tada "ne osetim" stariju decu, ona se sve vreme predivno igra sa njima, ostavljajući mi prostora da popijem bar mlaku kafu... ♥ ♥ ♥

Ako bi me neko pitao šta bih posavetovala ženu koja tek treba da se porodi, imam mali spisak koji iz dana u dan dobija još po koju stavku, ali evo ga:

• mesec dana pre termina spakuj torbu za porodilište, a unutra osim standardnih stvari spakuj i - grickalice, plazmu, vodu, pare, punjač sa dugačkim kablom, rezervno ćebe. jesam li napisala grickalice? =)
• nakupuj meso, iseckaj u kockice, iseci na šnicle, stavi u kese za zamrzivač i - zamrzni. Nema većeg spasa nego da imaš jelo koje je gotovo za par minuta, samo ga uveče izvadiš da se odledi. Isto to uradi i sa povrćem. Samelji luk i šargarepu, stavi u kesice za zamrzivač i ubaci u friz, takođe. Zaledi smesu za mafine. Možeš ispeći palačinke i zalediti. Napravi spisak jela po danima, i spisak namirnica koje moraju da se kupe, da se ne pitaš svaki dan - šta ću sutra za ručak - to je meni trenutno NAJVEĆA NOĆNA MORA. 
• organizuj oko sebe majke, bake, tetke, komšinice da ti svako skuva po jedan ručak u toku nedelje, njih 4 ti skuva za 4, 5 dana ručak, tvoje je samo večeru i doručak da skontaš i vikend - a tada su muževi uglavnom tu, pa to mogu i oni, sigurna sam da je ovo moderno doba bar nešto dobro donelo ženi, a to je da muškarci više nisu nesposobni kao nekada u kuhinji.
• ako imaš još dece, organizuj da se druže sa drugom decom posle škole, u ulici, da idu kod njih... tako će deca imati društveni život i manje će vremena provesti pred ekranima. Ipak je to period kada ti moraš da odmaraš sa bebom i da se baviš sa hiljadu drugih stvari, pa je nekako logično da starija deca dobiju ekran kao olakšicu roditeljima. Moji dobijaju, gledamo da im dajemo umereno, nekada uspemo, nekada ne, ali za sada je tako, još uvek smo u newborn fazi.
• traži pomoć ako ti treba - mami, svekrvi, tetki.., da ti pomognu oko veša, da pridrže bebu dok ti skineš prašinu itd. 

Toliko za sada, malena mi je u kenguru dok ovo kucam, deci moram da viknem - PAUZA, KUPANJEEEEE!!!! 

Dan se završava, bio je težak, beki je bila budna veći deo dana. 

Sutra je utorak, poslednji dan Oktobra (duša me boli, Oktobar je moj omiljeni mesec, a niti je bio jesenji, niti sam stigla da uživam u njemu; zato čekam Novembar i hladan vazduh, lišće po ulicama, oversized džempere, UGG čizme, kafa sa jedne strane kolica, telefon sa jesenjom playlistom sa druge strane kolica).

p.s. Ovo sam napisala sve pre 15 dana. Objavljujem danas. Toliko o tempu. Ali iskreno, ne žalim se, samo vam se javljam ♥

Šta je to beše - "inspiracija"?

 

Od kada sam postala mama, lista prioriteta se značajno promenila. Dugo sam se trudila da održim taj sanjivi pogled na svet, taj 'ah' momenat kada ugledam zlatno jesenje lišće po ulicama ili kada na terasi, dok pada kiša, pijem sveže skuvanu kafu.

Onda sam odustala. Kad god bih i pomislila da mi 'nadolazi' želja da napišem nešto, čuknem par redova, uvek bi se isprečilo nešto malo, slatko, umiljato i uporno. I tako se dogodilo da sam zapostavila deo sebe, ovaj ovde, koji je rado provodio vreme u ovom malenom kutku interneta. Prvo je nestalo slobodno vreme, a potom i volja da ga stvorim sama, moram priznati da sam se ulenjila. I onda je i sama inspiracija samo izbledela. 

Pitala sam se šta nije u redu, zašto više ne uživam u sitnicama, u momentima koji su mi oduzimali dah, terali me da usporim, zatvorim oči, blago se nasmešim i nastavim dalje sa danom? 

Gde mi je nestala volja, pre svega, da odvojim vreme, samo za sebe, samo za ovaj kutak? 

Malo sam istraživala, čitala, čačkala po netu, ta neka stvaralačka kolotečina je normalna stvar, naročito ako se u međuvremenu dogodi to da postaneš roditelj, pa ti se malo izmene rasporedi i prioriteti. 

(ček' da proverim krompir u rerni, vraćam se odma')

Inače, u zdravoj hrani ima da se kupe trouglići od krompira sa malo sira, moram vam reći da proverite i u vašoj da li ima toga, jer su FANTASTIČNI!! Ja ih na pek papiru ispečem i deca se oduševila (a oni su baš strogi kritičari aka poludeću od njih - ne jedu ništa).

Nego, gde smo stali?

Da. Inspiracija. Kako je vratiti, gde je naći? Da li se uopšte traži ili čekaš da te 'udari' iz vedra neba? Ili se pak vežba, ovako, kao ja sada, kucaš, čitaš, ok ti je, nije ti ok, objaviš, pa onda opet ispočetka?

Probaću. Moram, zbog sebe. Krajnje je vreme došlo da se vratim tim nekim sitnicama koje život znače.

A uskoro će jesen. A to znači - uskoro ću biti bolja osoba =) . Umem da se šalim tako, ali to je ipak činjenica. Leti sam tako džangrizava, ne ide mi se nigde, samo kukam, proveravam prognozu, ma, užas osoba!!!

Ali, zato kada dođe jesen, pa opadnu temperature, pa ubacim kukise sa cimetom u rernu, pa popalim sveće po kući.., pa neka lepa muzika u pozadini, pa pootvaram vrata i prozore da uđe svež vazduh, a komaraca više NEMAAAAA. Eh...

Mislim da će mi se vratiti inspiracija. Krajem Septembra. Sa prvim opalim lišćem.

Šta vas inspiriše na promene ovih dana? Menjate li nešto kod sebe i u svom životu? Imam neki osećaj da nam je ova godina - godina za promene i rast, barem je ja tako doživljavam.

Čitamo se još, 

Sad kad sam dohvatila tastaturu, ima da kuckam, pa makar samo i ja čitala ovo, prija mi.

Ljubi vas vaša J.

April je tu..

 

Da li je moguće da je April već tu?! Nekako se još uvek "oporavljamo" od svih novogodišnjih praznika, polako punimo novčanike, dolazimo sebi, krećemo da šetamo, vežbamo, skidamo "omotač" koji smo nakupili za vreme praznika =)

Kod nas u kući se i dalje oseća miris vanile i cimeta, a nekako sa ovom današnjom temperaturom, sumnjam da će uskoro izbor pasti na nove, prolećne arome. I dalje smo ljubitelji toplih čorbica, obroka iz rerne, tople čokolade... Neću da lažem, "pao je" i jedan sladoled.

Od kako sam saznala da nam u Oktobru stiže pojačanje, moram priznati da je počela da mi se menja perspektiva o roditeljstvu. U smislu - jedna sam osoba bila kada se rodio Đorđe, druga osoba kada se rodio Strahinja, a uviđam da ću biti potpuno drugačija osoba kada na svet dođe naš novi član.

Za početak, Svet i svet vidim drugim očima, staloženija sam, svesnija sebe i svoje porodice. Sve više me "vuče" taj HOMEMAKING život. Znam, sada je jako lepo imati karijeru, biti uspešan na društvenoj lestvici, ali to jednostavno nije za mene. Već sam o tome pisala, a mislim da ću sve više i više.

Usporiti, osećati, oplemeniti, ŽIVETI!! To je to. To želim da mi budu životni ciljevi.

Kako ste vi ovih dana? Birate li da budete deo brzog vrtloga ili kao i ja, birate da malo usporite i da se osvrnete oko sebe?

Ljubimo vas puno!

2023. do sada...

 

Pijem kafu, polu 'na iskap' dok slušam kako se deca vesele u dvorištu. 

Upravo sam ušla u kuću posle turbulentne fudbalske partije sa starijim sinom, gde sam uzdignute glave izgubila 11 - 7. Dok ovo kucam, na vrata ulazi mlađi sin i donosi mi maslačak. Stiglo je proleće i život je lep.

Zima nam nije bila zima, barem ne nama u Beogradu. Nije bilo snega osim jednog pokušaja jednog dana. Deca nisu stigla ove zime ni da se sankaju ni da prave Sneška. Dogovor je pao između N i mene da ćemo sledeću zimu ići bar par dana na planinu, ako ne na neku brendiranu =) onda kod nas u selo na Zlatar, gde ti puca pogled na šumu i ima snega barem šest meseci godišnje. 

Dosta toga se dogodilo u poslednjih godinu dana. Đorđe (stariji sin) je krenuo u prvi razred, što me je dodatno opomenulo koliko vreme leti i koliko ni ne znamo kada je poslednji put nešto bilo (poslednji put da sam ga podigla u ruke, da sam ga hranila, da sam mu pomagala da obuje patike..). Uhvati te tuga i radost u isto vreme,  pa pokušavaš da sačuvaš ono malo detinjstva što je preostalo u ovo ludo i brzo vreme i onda usporiš. 

Usporiš i obraćaš pažnju na sitnice, uživaš u razgovorima, u obrocima, u šetnji... Čuvaš poslednje nespretne, slatke rukotvorine i crteže. 

Prvi dani proleća su nas naterali da svi izletimo iz kuće, da se razmilimo po parkovima, da izvadimo trotinete, bicikle, pa samo lete slike i snimci po platformama - na igralištima, u prirodi, po kafićima. Meni se nekako ne da još uvek da uđem 'u mašinu'. Osećam tu i tamo grižu savest kada je napolju lepo vreme a ja kod kuće, sedim u fotelji i gledam omiljene vlogove. Ali, nešto mi je reklo da usporim, da dam sebi oduška. Imali smo stresan period. Prelep, ali stresan. Uselili smo se u novi dom. Dom iz snova. Sve je bilo od nule i sve je bilo po našim standardima. Čekali smo ga, ali smo ga dočekali. Vredelo je! Svaki dan, kada N dođe sa posla, stane u predsoblje i kaže 'Au, čija je ovo kuća?!'. =) 

Jutarnje kafe su sada dobile još više na lepoti. Ustanem pre svih, kao jutros, izađem na terasu i uživam u blagim zracima sunca, svežem vazduhu i pesmi razdraganih ptica. A ako je hladno, uživam ušuškana u mojoj zelenoj fotelji, sa kafom u jednoj ruci a knjigom u drugoj (jedna od odluka za ovu godinu je da nađem više vremena za čitanje), ili gledajući nove objave mojih omiljenih YouTube blogerki. 

Sve više i više me privlači taj 'slow living' koncept. Sve manje sam željna da budem u centru zbivanja, u toku sa dešavanjima. Donose mi samo nervozu i stres. Svi nekako žele da vide i da budu viđeni, pa sebe stave u centar halabuke i nekako se nesvesno pune nervozom i nezadovoljstvom. Tako je barem kod mene. Naravno, ima ljudi kojima gužva i graja ne smetaju, već im to puni dušu radošću i ja to poštujem, ali definitivno to nije za mene. I kada je bilo za mene, bila sam tamo. Sada sam srećnija u svojoj novoj kuhinjici, sa omiljenom plejlistom i novom idejom za obrok. 

Šta vas čini srećnima ovih dana? 

Da li vam je proleće probudilo želju da se resetujete, da sredite dom, fascikle, inbox u mailu? Da li vas je nateralo da izađete iz zimskih tonova odeće u vesele boje?

Moram priznati da sam se i sama razmahala kada je sređivanje u pitanju. Imam neku dnevnu rutinu, koja mi pomaže da svaki dan po malo sredim dom, pa onda nemam one dane 'velikog spremanja', jer imam tu neku konstantu i listu po kojoj ide. Ako nekoga zanima, podeliću je u sledećem postu. 

Puno vas pozdravljam,

Kafa mi je pri kraju, a deca su ušla u kuću. Dva slatka mala, glasna mališanera.

Da li sam vam rekla da će ih u Oktobru biti troje? ♥♥♥