summa summarum

Veš se pere, beka spava, ručak mu se kuva, kuća blista - savest čista!! 

Pali smo s' nogu pre neki dan. Kiflicu smo, s' oproštenjem, uvalili bakani (aka my mother), došli kući i od jutra do mraka ribali i ribali. Razlozi su - kiflicin prvi rođendanko za koji dan <3, polu-prolećno spremanje posle zime zimovanja i lenjog ušuškavanja što u ćebiće, što u svoje sopstveno salce (o tome više posle); moja psiha koja kaže 'red u domu, red u glavi'...

Ma, zar treba razlog da se kuća očisti?! =)

Kuća se sija, mogu reći, ispomerali smo dosta nameštaja, pa imamo i neki osećaj da smo nešto i promenili =) Good thing to do. 

Čista kuća ü

Nego, da se vratimo na ono ušuškavanje... Što je dosta - dosta je! Dragi je već uzeo sve pod svoje i doterao svoju ishranu. A ja? Ja sam baš... ušuškana =D Došlo je vreme da se salce i ja pozdravimo, zagrlimo, poželimo jedno drugom srećan put i da nam se putevi rastave. Uzeh i ja stvar u svoje ruke (kako volim dvosmislenost srpskoga jezika =))! Dakle, piletina; dakle, brokoli, karfiol; dakle pirinač. Dakle, Cakijeva (aka my brother) dijeta =). Dakle, rajsferšlus na usta ('ladno sam guglala kako se piše rajsferšlus, keke).

Odluka doneta ü

Srčem kofi, sedim ovako debela, sve se nešto mislim - nije sve tako crno - ja sam plava! =) Jeste, vratila sam se u plavuše. I svi oko mene su zaključili da sam ja 'rođena da budem plava' (još nisam sigurna da li misle na boju kose ili... =)). Upravo zaključujem da sam danas baš lepo raspoložena, smajlići samo lete.., biće da je do toga što me je dragi žMu pustio da malo dremsim u uzeo našeg, sveže prohodajućeg, sina <3 Hvala, N <3 

Vratila se sebi ü

U Januaru nisam ništa specijalno radila, a stresa je bilo u izobilju. Naravno, kao i većini ljudi, prvih deset dana Januara sam provela u miru, sreći, okružena dragim mi ljudima, užicima sve vrste (otud i grejno salce). Kako se završio treći dan Božića (više Srpsku novu godinu niko ni ne slavi religiozno kao nekada, pa se više i ne računa kao tako bitan praznik, više mu dođe kao još jedan izlazak ili još jedan razlog da se napravi 'ruskica'), tako je krenula panika - trebalo je izaći pred komisiju i zamoliti ih za još mesec,dva porodiljskog ne bi li mališa prohodao , učvrstio korak, navikao se na vrtić... Kako to ide u mom slučaju, morali smo da donesemo dopunu dokumentacije, pa smo odluku čekali još dodatnih sedam dana, stres, stres, stres. Dobili smo dva meseca, hvala im. Imamo sada vremena za sve. Hod, vrtić, i za par dana odmora (meni) pred vraćanje u džunglu. A, nedostaje mi džungla. Buka, vika, gužva. Znam da je to nedostajanje prolaznog karaktera, ali, tako je kada si 'samo mama' godinu dana, treba ti da se malo vratiš u sedlo.

Produženo bolovanje ü

Proslavismo i 32. rođendan moje jače (a sada i zgodnije) polovine <3 Bilo je...lepo. Osim što je dragi imao bronhitis a ja sam odbijala da se taj, meni, jako bitan datum provede sasvim obično; osim što sam ja imala glavobolju; osim što je mališa tih dana bio u haosu jer mu rastu četvorke.

Išli smo u Čedić. Uvek je dobra odluka otići u Čedić. Čedić je zakon. Čedić... NJAM! Izvinjavam se što su slike mutne malo, ali.., moram da podelim malo atmosvere sa vama.

Rođendan proslavljen ü

Nekako me je steglo srce kada je došao 27. Januar. To je rođendan meni jedne od omiljenih osoba na celom Svetu, najvećeg cara, mog brata Sava. Ovo je prvi rođendan da nismo fizički zajedno, jer malo putuje po bijelome Svijetu i traži sebi kutak. Hrabar je jako. Napunio je 25 godina. 25 godina ljubavi prema njemu čini mene bogatom osobom. A nije tu samo on. Tu je i jedan Marko. 28 godina ljubavi, smeha, prepirki, kolutanja očima, zagrljaja, potpomaganja. 

Ja sam bogata osoba ü

Tako, došlo mi je danas da sumiram Januar sa vama. Nije bio wa wa woom, ili se tako čini. Ali u njemu je bila gomila smeha, po malo i suza, lepih trenutaka i onih koji su oduzeli dah (i na lep i na manje lep način (samo ću reći da JA NE SMEM DA ČEKAM RED U MAJKA I DETE INSTITUCIJI, JER - DUŠU ISPLAČEM SVAKI PUT).

Idem da iskoristim još par trenutaka pre nego što se mališa probudi, da poljubim dragog, dokuvam ručkić, prostrem veš... da budem mama i žena, jer je ovo godina kada ću biti i mama i žena i ja.

Ljubim vas sve,

Čitamo se...

Srećan Božić, dragi moji..

Božić je!! Pucaju petarde i vatrometi na sve strane, mališa se vrpolji po krevetu, baca okce ka nama da nam stavi do znanja da postoji, da je ljubav. U sobi sve treperi od lampica, dragi je bukvalno ušao u neku sci-fi knjigu, ne diram ga. Mene je obuzeo neki prelep osećaj. Ipak, Božić je.

Telefon mi svetli, zovu tata, mama, pišu braća, sestre, kuma, kum.., pišu drugovi, drugarice. Neki isti kao prošle godine, neki ne. Oni koji ne - tako je kako je. I ne treba biti drugačije. Jer, život je to.

Odgovaram na poruke, puno volim ovaj narod!! Bacam i ja oko ka krevecu malenom, vire dve male nogice, uh, bre kako je meden!! Sipala sam vino crno, za dušu radosnu, prija. Sve je nekako - lepo. Tiho. Trepćuće. Božićno.

Lete uspomene.

Kad bi se oglasilo zvono za poslednji čas pred zimski raspust, svi bi uz vrisku, pisku i galamu grlili jedni druge, razmenjivali poklone, pakovali se, navlačili jakne i izlazili napolje na poslednje ovogodišnje grudvanje. Celo dvorište bi bilo prepuno, čak bi se i učitelji grudvali sa nama. Onda - raspuuuuuuuuuuust!! U to vreme bi zima značila SNEG, sankanje od ujutru do kasno uveče. Ako se ukvasiš, ulaziš u kuću. Mnogi su mokri trpeli po sat-dva pre nego što bi ušli, samo da ih roditelji ne zadrže unutra.

Imali smo "Smrt stazu" u parku, gde bi se samo najhrabriji uputili na spuštanje. I naravno, moj brat Marko. I jednom, čak, ja, sa Teom. Zakucale smo se u drvo pri dnu staze, par modrica, sudaranje glavama, ali - adrenalin, ali - uspomene, ali - smeh. 

Jedva smo čekali Novu godinu, pokloni bi bili upakovani ispod jelke i ako smo bili dobri u školi, dobili bi Barbiku/auto na daljinski upravljač. Ako smo brljačili (umela sam i to), dobili bi obaveštenje da nam je pod jelkom košulja ili čarape, ili pak dzemper. Smor bi zavladao u trenutku. Naravno je ipak bila Barbika/auto, roditelji su nam uvek bili štoslije =) . Mislim da ću i ja mog mališu prank-ovati redovno =). Ljubav je to.

Sećate se kada dođu praznici, pa se posle Nove godine svi okupite ispred TV-a, a davao se 'Sam u kući' maraton? Pa cela kuća miriše na sarmu, domaći munchmallow, kokice... Pa mama napravi vanilice, oblandu i obavezno Pesak tortu (red plazma-kokos, red plazma-čokolada, red plazma-zaboravih treći red)... Danju bi mi, deca, sedeli ispred tv-a, dok ne krene termin za sankanje, a onda jurnjava kroz kuću, oblačenje skafandera, navlačenje čarapa, pa još jednih.., a nas troje dece =). Pa izađeš napolje, a svi izađu. Pa se grudvate, sankate, pravite skije od gajbica..,  pa se ceo dan izvrištite. Pa se smrznete. Pa uđete u kuću, a tamo topla supa sa knedlama OVOLIKIM i krompir i pile u rerni. Pa - njam! A na tv-u Žikina dinastija. Pa trepćemo tati i mami dok ne prebace na neki Terminator ili koju bi već akciju davali za 'matore'.

A onda - Božić. Pa se svi okupimo, sredimo, krenemo ispred crkve da palimo Badnjak. Nisam nikada bila religiozna, ali sam poštovala sve tatine običaje, kao i dan danas. Uživala sam u svemu tome. Odemo ispred crkve, a tamo mali milion ljudi. Svi nasmejani, sa Badnjakom u rukama. Čekamo i mi svoj red, bacimo svoj Badnjak, pa se prikupimo jedno uz drugo i gledamo kako lepo gori. A onda, krećemo lagano kući. Tata kuva mami i sebi kuvano vino a nama deci toplu čokoladu, pa se zdravimo, a onda - večera. Lepa, kao u filmu. Mama je uvek imala smisla i za kuvanje i za dekoraciju. Na nju sam 'povukla'. Evo, i danas idem, kao udata žena, kod tate i mame, moj mališa je njihov polaznik... I danas će biti smeha, radosnica, kuvanog vina i trpeze.

Želim vam - smeha do suza, zdravlja da ne razmišljate o istom, para da ispune po koju željicu sa strane, ljubavi da puknete, prave prijatelje i prave uspomene, puno poljubaca u obraze, nos, čelo, usne, oko, ma, gde god stignu da vas poljube, radosti i veselja na svakom koraku.., sreće na svim poljima!!

Želim vam - da vam kafa uvek bude ukusna i topla.., da vam prevoz uvek dođe na vreme.., da vam cipele budu udobne i odvedu vas na kraj Sveta.., da vam svaki dan neka nova melodija ulepša jutro.

Želim vam da vam sitnice čine život lepim, jer sve ostalo, u suštini - imamo. A i ako negde malo škripucka, verujem da ćete to u ovoj godini podmazati.

Želim vam srećan Božić <3

Ljubim vas sve,

Čitamo se...