Novembar nam je tu i sve miriše na zimu. Ne mogu vam opisati koliko se radujem bojama kojim je jesen obojila naš grad i moj novi kraj - Zemun. Parkovi su se ušuškali - ali bukvalno! Pucketa lišće pod čizmama i sve izgleda kao da je neko pokrio travu šarenim toplim ćebencetom.
Nisam odolela, uhvatila sam dragog za ruku i rekla - idemo u park da slikamo jesen!! Posle nekoliko neuspelih fotografija (definitivno moram da upišem kurs, jer uz ovakav aparat ne ide amater koji samo šljkoca i voli), rešila sam da 'uvalim' mojoj jačoj polovini mašinu i da ga ljubazno, sa par 'trep-trep', nagovorim da me malo slika. Moram priznati (moooram!!!), njemu škljockanje mnogo bolje ide od mene :(. Povređene sujete ali ipak srećna (jer imam mnoštvo lepih fotografija), trčkala sam od drveta do drveta pokušavajući tu i tamo da podignem po koji list (saginjanje više nije easy job, ipak sam 6. mesec).
Volim kada je vreme dovoljno hladno da me natera da se cela uvijem u šal, a opet dovoljno toplo da mi dozvoli da se prošetam i uživam. Možda ću i ja jednoga dana otkriti čari leta na +40, ali za sada ostajem 'winter lover'. Jer - vatrica, topla čokolada. Jer - cimet, ćebence. Jer - šetnja po snegu. Jer - sve je okićeno. (možda zavolim leto kad uzmem i okitim celu kuću u sred Jula :) )
 |
| Ljubi ga majka <3 |
Šetnja me je toliko napunila pozitivnom energijom da sam, čim sam ušla u topao dom, uzela papir i olovku i počela da sastavljam spisak (ja i moji spiskovi i liste) svega što se može uraditi u Novembru mesecu. Na listi se našlo sakupljanje šišarki (kako zbog čega??! pa - dekoracija, pa neki srebrni sprej, pa u providnu činijicu sa nekom svećom pored!!), pravljenje BAREM NEČEGA od bundeve (smišljanje šta bi to moglo biti - da l' čorba ili pita), vađenje vunenih čarapa iz dubine garderobera (moje jesu 'plela mi ih baka'), dekorisanje kuće u jesenje-zimskom fazonu...
Spisak je otišao u nedogled a stomak se oglasio (ili je to ovaj moj mali podstanar <3).
Nisam bila lenja, ušla sam u kuhinju i napravila sam 'pastu-salatu' koju prosto obožavam i redovno je tamanim kad god se nađe u ponudi restorana u kom se nađem. To mu dođe neka italijanska salata, ali ja je zovem 'NjamNjam pasta' :) .
- Skuvaju se makarone (preferiram penne, ali mogu bilo koje, bukvalno); čim krene da ključa voda, ubacite ih, ostavite da se krčkaju 5-7 min, sklonite ih sa ringle i ostavite u toj vreloj vodi još nekih 15ak minuta. Procedite ih i prelite ih hladnom vodom (kako kaže moja mama 'presecite ih hladnom vodom'). Ostavite ih u toj vodi još 10 min.
- Narendajte šunku ili parizer ili naseckajte suvi vrat (šta god da volite). Ja ne jedem ništa osim piletine i ćuretine, pa sam izabrala ćureći parizer. Količina zavisi od toga koliko želite da bude intenzivan i zastupljen ukus u pasti. Dakle - i to po ukusu.
- Naseckajte dooosta kiselih krastavčića (zima je, što znači, svi imamo turšiju u kući a ko nema - u prodavnicama tegla košta nešto baš malo).
- Narendajte komad kačkavalja (kog nema na slici, usled trenutnog nemanja istog :D).
- Cela velika crvena pavlaka (ne kantica, već ona velika čaša).
- Beli luk - proizvoljno - ne mora. Ja sam narendala dva čena belog luka (imam jednu malenu rendu, koja se inače koristi za cimet ali kod mene ima drugu namenu) i to je dalo blagu aromu, ništa preterano.
- So, biber, po želji mirođija ili origano.
- Ja volim da dodam i maaaaalo majoneza, da mu neki šmek.
Mix it up!
Voila :)
Kad odstoji malo u frižideru, bude još više NJAM! Samo ću vam reći da je čak i moj svekar 'olizao tanjir'. Dakle - valja probat'! :)
Ovih dana ću da napravim sama 'Maminu brzu pitu'. Pokazala mi je pre neki dan i kada sam je donela kući, svi su prste olizali, a zaista se pravi za 15 min (plus pečenje).
Toliko od mene za danas, dolazi mi kuma, idem da turim čaj.
:*
