Jučerašnji dan se oglasio kao prvi dan jeseni. Jesen još nije došla, jer su temperature i dalje previsoke (bar za moj ukus). Još uvek nemam 'taj osećaj'. Čim ja nemam potrebu da napravim nešto sa jabukama i cimetom, mafine, toplu čokoladu.., nešto nije kako treba.
Dan smo proveli u jurnjavi. Zaista nisam znala da renoviranje oduzima baš toliko energije. Moram priznati da mi baš fali slobodan dan (ili dani) - kada ću da skuvam kaficu i po ceo dan se šunjam u pidžami.
Čeka nas divno-napornih deset dana. Selim se iz stana, kupatilo se renovira, soba i hodnik se kreče.., ja se pakujem, sortiram stvari - zimske i letnje, nosim zimske, a letnje, dabome, gde drugo - kod mame i tate :) bar dok ne sredimo gornji sprat :D
Poslednji trzaji leta se odnose i na to da još uvek ima lepog voća, pa sam dan iskoristila da kupim još po nešto i da obradujem ovog mog malog podstanara još kojim vitaminom <3
Nakon što smo se odlučili za boju, dezen, šaru, veličine, dužine pločica, ogledala itd, muž je otišao na posao a ja pravac - kafica sa Hris. Long time no see, a premalo vremena (mislim da bi nam i pet sati bilo malo). Elem, kao prava gospoDŽa, uputila sam se ka stanu sa željom da dragom napravim ono njegovo omiljeno belo meso u neutralnoj pavlaci - čak smo se i dogovorili da neće da jede po gradu, jer, red je da i ja nešto skuvam ;) 'Ništa kao Jocina kuhinja' - voli on da kaže. Jeste, kad se nakanim. Zapravo, ne mrzi me ništa - ali samo kada je napolju hladno. Ne mogu po vrućinštinama još i rernu da palim...
Silazim niz, podosta strmu, ulicu u kojoj je i naša zgrada i pažnju mi privlači gomila naslaganih bundeva iz komšinicinog dvorišta. Predivan prizor! Da sam imala ikakvu vrstu fotoaparata, slika bi vas ostavila bez daha, garantujem. Puno dvorište breza, zelenih površina i prelep kontrast bundevinih boja. Po prvi put sam osetila da jesen i nije tako daleko i da ima nade i za neko skorašnje osveženje. Komšinica je primetila kako očarano gledam prizor i dobih na poklon toplu reč, kompliment da sam lepa trudnica i jednu bundevicu <3 Pa, kad ti neko koga vidiš prvi put u životu ulepša već lep dan... neopisivo!
Čim sam ušla u stan, očistih je i stavih je na sto. Sto je tamno-braon boje i kontrast me je očarao. Već je počelo da se smrkava, i svetlost koja je padala je prosto naredila da uhvatim foto-aparat u ruke i da škljocnem koju sličicu. Naravno, ne bi to bilo to da nisam nabacala pored par detalja, koji su me u tom trenutku podsetili na jesen i prelepe boje koje ona donosi.
Nakon par fotografija, napravila sam mali kutak na stolu i odlučila sam da ću tako dočekati najlepše godišnje doba. Sa bundevom na stolu, svećama, nežno zlatnim, isprepletanim podmetačem i par šišarkica.
Stan je već dobio novi šmek.
Dragi dolazi uskoro, odoh da spremim večeru...
...i da dodam na spisak za kupovinu sveću sa mirisom jabuka, sveže kesice cimeta i kore za pitu. Bundevica neće stajati na stolu duže od par dana :)
:*
