Ovo leto mi je donelo dosta promena, kako unutrašnjih, tako spoljašnjih. Neke su lepe i lagane kao ovaj povetarac što nas miluje između dva naleta vrućine, a neke su malo teže, treba im više vremena i ostavljaju zamišljen pogled ali duboko urezane reči. Inspirisala me je jedna Kata (nađite je, verujte mi, inspirisaće i vas : Katin INSPIRATIVNI kutak ). Devojka je simbol promene. Snage. Onog 'sapleo sam se, pao sam, poravio sam svoju krunu na glavi, nastavio sam'.
Okrenuh se oko sebe i videh dom, u kome žive deca, u kome živi ljubav. Čist gde treba, neuredan sa razbacanim igračkama gde treba. Pogledah se u ogledalo i videh 'work in progress'. Dugo mi je trebalo da shvatim da ni jedna prava promena ne može da se desi 'preko noći', da je za svaku istinsku emociju, kao što je ljubav, potrebno vreme i negovanje. Tako sam odlučila da negujem dom, popravim sve što mi je do sada smetalo ali sve sam bila u 'sutradan ću' modu, da poručim dekoraciju za dečiju sobu, pošaljem mami da mi porubi zavese na svojoj neprevaziđenoj Singer-ici...
Napravila sam spisak (opet ja i 'to do' liste =) ), krenula sam redom.Iz ormara sam izbacila svu odeću koju sam čuvala 'za kada smršam'. Moje telo je trenutno telo koje je donelo dvoje dece na Svet i trenutno ne može da uđe u devojačke stvari. I to je u redu. Rešila sam da mi ormar ne bude centar negativne slike o mom telu, mesto krivice, već mesto gde dobijam inspiraciju da obojim dan. Jako je bitan taj momenat kada stanemo ispred te drvene skalamerije a unutra ima gomila 'ovo ne možeš još', 'ovo tek za pet kila', 'ovo možda sledeće leto'. Umesto toga, želim 'ovo ide predivno uz ovo', 'ovo mi super stoji i ističe boju očiju i ten', 'ovo je prelepo i preudobno', ' u ovome se osećam tako romantično, želim da skuvam kafu, posadim cveće, obojim nokte u crveno...'.
Dakle, ormar je sređen.
To je samo jedna na listi stvari. Šta još mi stvara osećaj da nešto ne radim dovoljno dobro? Ah da, ovaj blog.
Da, poslednjih godina, kako nisam imala vremena, niti sam bila dovoljno odmorna da bi taj kreativni deo mene 'proradio', osećala sam krivicu svaki put kada bih videla 'svet na tufne' bilo gde. Nešto čemu sam se dala u mladosti, što mene čini time što jesam, što mi je davalo dnevnu dozu radosti i inspiracije, sada je takođe mesto koje mi šalje negativnu energiju. Zašto? Zato što nisam mogla da pišem ako nemam neku sliku koja prati taj tekst, a ne želim da stavljam slike koje nisu moje (mogu ali u umerenim količinama), jer želim da kroz moje oko posmatrača, moj objektiv, moj uhvaćen momenat vi doživite emociju koju imam ja kada vam pišem o tome...
I to smo rešili. Kada su me pitali šta želim za rođendan, odgovor je bio jednostavan - svi po malo - za profi fotoaparat. I kupih ga (hvala bratu Marku koji uvek ispadne car kada je konsultacija oko bilo čega tehničke srodnosti u pitanju). I kupih stativ. I sada... voila.
Slike su tamnije jer ja volim taj vintage, autumn vibe. Biće raznih, trenutno sam u ovoj fazi, bare with me. ♥
Ovo sam škljocnula u trenu, u danu, nisam imala puno vremena ni za setovanje ni za edit. Dosta su mutne i ima hiljadu mana, ali - meni se dopadaju. Ali, ovo je moje pokretanje sa nulte tačke. Ovo je moja oda svemu što volim. Ostanite tu, vremenom će slike biti sve lepše...
Ova slika npr nije moja, ali će uskoro biti i takvih. Morala sam podeliti sa vama, jednostavno mi se dopada...
Kada sam sredila te dve negativne tačke i pretvorila ih u izvor svetlosti, na redu je bila moja ishrana. Istina je da je moj ritam poprilično dinamičan, ali većinu vremena ostajem kod kuće. Dok su mališani u vrtiću, ja radim od kuće, nakon toga, kreće akcija, večera, eventualno ih N prošeta dok ja sredim kuću, zatim večernja rutina, spavanjac. Ima dana kada se ne setim ni šta sam jela, ni da li sam jela, a dana kada sam sve pojela =)
N i ja smo odlučili da uzmemo uzde u svoje ruke, pa samo našli lokalnu pečenjaru, koja nam svaki dan uslužno peče belo meso (manje posla za mene plus sve vreme gotova hrana u kući, plus meso se peče na žaru i time nije u ulju), na dnevnom nivou poručimo to, ja napravim neko povrće pored i salata. Prija nama, prija mališanima, nadasve manje haosa, i svega za ribanje. Ne mogu vam opisati koliko ta naizgled mala odluka i mali korak pravi veliku promenu. Kada imamo 'zdravu' opciju za ručak, retko posegnemo za nečim što to nije. I tako već nekoliko dana. Još jedna stavka koja je bila kočnica u mojoj glavi, sada je samo vetar u leđa.
Sledeća na listi stavki je to što je napolju prevruće, ali to trenutno ne mogu promeniti, pa sam rešila da probam da prigrlim ovo godišnje doba kao doba u kojem moja deca dosta uživaju jer bazen, jer sladoled, jer oaza koju smo im N i ja napravili u dvorištu. Prosto ne znam šta bih bez našeg dvorišta. Dve zove, dva lešnika, trešnja, jasmin, bor... i po koji cvet koji sam ja posadila (ili koji mi je moja Anči poklonila ❤). Apsolutnog sam stava da gde god da se nalazite, bilo da ste u gradu ili na selu, bilo da živite u zgradi, ili u kući, da imate veliko dvorište ili terasu - ukrasite svoj kutak, ozelenite ga, napravite malu oazu. Napravite sebi kutak koji vas poziva da posle napornog radnog dana skuvate sebi omiljeni topli napitak (ili sipate hladni (ima li ovde još ljubitelja vina?)), uvaljate se u gomilu jastučića, zadignete čaponjke i prosto - dišete.
Opet, nije moja slika, ali kao da jeste, ovo je moj odabir inspiracije za vas...
Dakle, ne mogu promeniti +35 ali sam zato prvi kišni dan provela u šetnji, skupljajući šišarke i na prosto oduševljenje ljudi oko sebe, skakajući po baricama. Ima nešto u tom vraćanju u detinjstvo što i vama i ljudima oko vas izmami iskrene osmehe.
Ono što preporučujem svima je to da vide koje to teme u životu teraju ono unutrašnje ja da sagne glavu i redom idete stavku po stavku - štiklirate. Ne može sve u jednom danu, ne može sve odjednom. Svaka stavka ima nekoliko podstavki (el ovo reč?). Neću smršati preko noći, ali hoću za 80 noći. Neću srediti celu kuću danas, ali hoću zavese, sutra gletovanje ONOG dela koji me nervira, prekosutra ili za vikend nova sudopera i cedilica za sudove koja mi baš ide na živce. Neću sada uživati u temperaturama koje volim (jeseni, gde si, rano moja? :D ), ali mogu da prihvatim sve blagodeti ovog godišnjeg doba. Neću danas praviti profi fotke koje kada vidite padnete u nesvest i želite još i još, ali lagano, ni ove gore nisu loše. I tako u krug. Stavke. Podstavke (sad ću da guglam da vidim ovu reč).
Za kraj vam ostavljam ovaj prelepi cvetni wallpaper, jer, zašto da ne, meni se dopada, i letnji je i jesenji, baš je za ovo prelazno godišnje doba.
A evo i mene. Sa svim manama, vrlinama, nesavršenostima, bojama, borama, smejalicama, podočnjacima. Ima tu po koja i seda, po koja bubuljica. Zumirajte, ne smeta mi, sve je ovo 'work in progress.
Čitamo se,
Ljubi vas vaša Jovana ❤
