...malo o deci.

Setimo se detinjstva.

Svih tih velikih radosti i sitnica koje su nas činile srećnima.

Setimo se bakinog kačamaka u koji stavimo malo kajmaka pa umotamo u lopticu. Kakva je to poslastica bila!!

Setimo se snega toliko lepog i čistog da smo obožavali (a tada i mogli) da od njega pravimo sladoled i da ga slatko pojedemo (svakako je to našim mamama zadavalo glavobolje, jer, grlo.., upale.., prehlada.., ali - vredelo je!!  ).

Setimo se kićenja jelke, stavljanja svih tih ukrasa. Pa, gašenja svetla ne bi li samo lampice na jelki osveljavale sobu.. ahh, to diiivno šarenilo!!

Setimo se mame koja par dana pred Novu Godinu sprema, čisti, kuva.., pevuši, radosna, nasmejana..

Setimo se kako smo jedva čekali da svane, pa da odemo da se sankamo sa društvom iz ulice, da se grudvamo, pravimo Sneška. Igru bi nam prekidala samo kratka pauza za ručak i eventualno mokre nogice i rukavice.

Setimo se "Smrt staze", one u parku i one na Ski stazi odakle se vidi ceo grad. Samo najhrabriji bi se spuštali, a ostali bi zadivljeno posmatrali "smrtonosni spust" a onda sa divljenjem onoga ko se na taj spust opredeli i sprovede ga u delo.

Setimo se kad smo mi bili ta osoba!!

Da li možete da se setite poslednjeg zvona prvog polugodišta u školi, radost i graju usled nadvikivanja ko će kako provesti praznike?

Da li se sećate kako su nekada izlozi izgledali, šta nam je srce punilo radošću?

Jo-jo. Obruč. Autić. Barbika. Velika puzla. Džijadžojac (G. I. Joe). Koferče sa Sarom Kej. Beba lutka. Klizaljke, one male, plastične. Tetris...

Setimo se radosti pri otvaranju poklona.

Vidimo dečicu koju više ništa ne može da obraduje, kojoj usled prezasićenosti ništa ne drži pažnju. Vidimo decu sa nosićima u telefonima, u igricama, aplikacijama.

Vidimo dečicu toliko otuđenu od vršnjaka i igre da radije provode vreme u kući kraj televizora nego napolju, gde je magija, gde je mašta, gde je igra.

Roditelji, pustite svoju decu da se igraju, ali zaista igraju. Pustite ih da istražuju svet svojim prstićima. Nema poderanog lakta ili kolena koji može da zaseni iskustvo u veranju po drvetu sa Saškom sa kraja ulice, gde jedna drugoj pomognemo da se popnemo, a kako sići..? Snaćićemo se. I uvek se snađemo.

Sada me to poderano koleno ne podseća na pad, nego na dobijenu bitku. Ko kaže da ne mogu da siđem sa drveta na ovaj ili onaj način??!

Vidim roditelje koji u stopu prate svoju sveže uniformisanu decu (Zara, Replay..) i samo dovikuju "Paziii!!! Isprljaćeš se!!!!".

A kad se setim kako smo se Tea i ja zajedno spustile niz Smrt stazu, jedna iza druge, svaka na svojim sankama, pa smo se pri dnu tako jako zakucale jedna u drugu da smo na kraju obe završile u bljuzgavici, poprilično prljave, poprilično srećne.

Zato, sedite sa svojom decom, pogledajte ih pravo u oči i ispričajte im anegdote iz svog detinjstva. Pričajte im o sankama, modricama, Snešku, sarmicama od blata i lišća, kako nisu mogli sat vremena da vas nađu dok ste se igrali žmurke. Pričajte im o maminoj piti, bakinim kolačima. Dajte im ono što im današnjica sve više oduzima - detinjstvo. Kroz vas, neka se vrate u prošlost. Vratite se i sami. Okitite jelku uz zimske melodije. Napravite porodični ples. Izađite napolje, prošetajte, skupljajte lišće, šišarke, kestenje, pa kod kuće napravite malo carstvo na stiroporu uz pomoć čačkalica i malo lepka.

Napravite sa svojim detetom domaću toplu čokoladu. Pred spavanje, ugasite televizor, ušuškajte se i izmislite bajku. 

Uživajte sada, dok još nisu počeli da zvone alarmi za buđenje za fax, posao, jurnjavu po gradu.

Naučite svoje dete da se ne plaši modrice. Padneš, ustaneš. Pocepaš, sašiješ. Isprljaš, opereš. Sve je to prolazno, samo su sećanja zauvek tu. Sećanja, lepe uspomene...

...a uspomene se prave istraživanjem Sveta malenim prstićima.

J.

O istini.

Ovaj post nije nešto što mogu da vam prećutim. Ovo je post o istini, njenim vrlinama i posledicama.

Isitna je mač sa dve oštrice. Ali ipak,kada je izgovorite, istinu, ali SAMO apsolutnu istinu, vi ste slobodni. Laž vas zapetljava u svoj vir, samo je ovo vir koji vas ne izbaci napolje kada vas uvuče na dno, već vam uzme dušu, uzme iskru iz vašeg oka i sve ono lepo što je dete  u vama imalo. Laž je rak slobodnog uma.

Umela sam da živim u laži.

'Jesam li se ugojila?', 'Ma, neeeeeeeeeee, draga, izgledaš fantastično!'.

'Šta je bilo sa ispitom?', 'Ovaj profesor stvarno ima psihičkih problema, skoro niko nije položio!'

NE!!!

Jesi se ugojila, jesam se ugojila. NE, nije profesor psiho, ja sam lenčuga, gojila sam prase uoči Božića i samo veče pre ispita prelistala skriptu nadajući se da ću uspeti da prepišem.

Kad god pomislite da će život biti lakši ako SAMO MALO IZMENITE ISTINU, recite sebi - NE!

Recite istinu! Samo istinu.

Osoba pred kojom stojite ima dve opcije, da se slomi pod istinom i da nestane iz vašeg života (a šta će vam osoba koja ne može da prihvati istinu vašeg bića??!) ili da je prihvati, procesuira i da i sama krene putem istine.

Probala sam to.

Za početak sam samo probala istinu.

Sa mamom. Sa tatom.

Sa prijateljima. Sa prijateljicama.

Sa NJIM.

Svaki put je bolelo. Svaki put mi je ogroman teret pao sa leđa.

Od tada - istina. Samo istina. Ne probavam je. Praktikujem je.

On me je tome naučio a sada ja ovim rečima želim vama da prenesem magiju jednostavnosti istine (a onda vi dalje).

Recite prijateljici koja je egoista nepopravljivi da ne može da živi taj život, jer će na kraju ostati bez prijatelja i bez dečka koji je toliko voli; Recite roditeljima da imate dovoljno godina da odlučujete za sebe i da ne moraju da se slažu sa vašom odlukom ali MORAJU da je poštuju. Recite njoj, koju mnogo volite i sa kojom ste isplakali mnogo suza i prošli mnogo toga, sve. Recite njemu.

Oni koji ne shvate, videće vas drugačije, gledaće vas kao jaču osobu, možda drsku, nestaće iz vašeg života.

A oni koji shvate.., eh............................. tu nastaje harmonija. Tu nastaje prava, apsolutna ljubav.

Tu nastaje moć istine, moć izgovorene istine.

Dragi moji, oslobodite sebe.

Evo, probajte, danas, samo sa jednom osobom, recite joj nešto što vam jako dugo smeta, gledajući je/ga u oči i govoreći normalnim tonom glasa. Recite im kako se osećate, zašto se tako osećate i šta je istina u celoj priči.

Dišite.

Oslobodite se.

Živite ljubav i istinu.

Voli vas vaša

J.

Slatki Novembar.., ili ipak slani? :)

Ćaos svima!

Sve se dešava tako brzo, tako spontano i tako.., magično. N i ja smo rešili da započnemo novi život, zajednički život. <3

Tek kada krenete da pakujete sve svoje stvari, skontate koliko stvari zapravo posedujete. Ja sam devojčica koja voli lepe, šarene i tufnaste stvari, voli plišane igračke, ćebiće, šoljice, svećiće.., pa samim tim posedujem mnoooogo stvari. Gde ih staviti? :) Prostor je ograničen. Nije mali, ali moram imati na umu da tu živi i jedan dečak (ON) i da moje sitnice ne smetaju njegovim sitnicama i obrnuto. Treba napraviti harmoniju između muškog i ženskog sveta. Doduše, ON je zaista divan i fleksibilan i moji mali gedžeti mu ni malo ne smetaju, ali ja ga ipak mnogo volim i želim da mu pružim prostor za kretanje (jer bi moje stvari to totalno onemogućile).

Dakle, selim se, smišljam, pravim planove, preuređujem... A crtamo i potkrovlje. Imamo celo potkrovlje kuće na raspolaganju samo za NAS. Jedva čekam!! Imam hiljadu ideja, imam puno lepih vibracija i mog dragog najboljeg prijatelja uz mene koji želi sve želje da mi ostvari!! Život je divan!!

Elem..,

U poslednje vreme me je mrzelo da kuvam, pa smo se onako slatko preselili u Pizza Bar . Mogu vam reći da smo oboje oduševljeni ponudom. Moj dragi se drži jedne iste stavke, ah ta PiZza Inverno.., a ja malo šaram po jelovniku.

Kako jedem samo piletinu, imam često problem kada odem u restoran, ali Pizza Bar me je baš oduševio izborom.

Jedan dan sam bila, kako bi rekli, polu-gladna, pa sam naručila Paradajz čorbu. Možete zamisliti moje oduševljenje kada su mi je poslužili u maloj metalnoj šerpici, na drvenoj okrugloj tacnici!!!!

Evo, vidite, sigurna sam da će vam se svideti.

Par dana kasnije sam probala bruskete, pa opet piletinu sa mlaaaaadim krompirićima... Dragi moji, savetujem, idite, probajte!!

Iako ne jedem meso skoro uopšte (osim, kao što rekoh, piletinu i ponekad ćuretinu) volim da istražujem ukuse i da eksperimentišem. Spoj kiselog i slatkog, slanog i neutralnog na tanjiru je neverovatan. Svaki put se u meni probudi želja da odem kući i da malo i ja eksperimentišem u kuhinji... Ali, o tome još za koji dan. (da, da.., spremam vam svašta)

Ovih dana sam uživala u njegovom društvu, u dugim šetnjama Zemunom, u zapaljenoj vatri, dok napolju duva vetar... Uživala sam u zapaljenim svećicama (ah, da, ja i moje svećice), u laganoj muzici John-a Mayer-a...

Predivna Zemunska gimnazija

Uživala sam u ljubavi. Uživala sam u hrani. Uživala sam u vinu... Uživala sam u tome što sam žena. U dugim kupkama (sve te zimske arome koje bude osmeh posle napornog dana na poslu) i još dužim mazalicama posle.

Osećam miris zime u vazduhu i nadam se snegu... baš bi me obradovalo da ova zima bude bela, da nam ovaj Božić bude snežan i da posle dugo vremena možemo ponovo da uživamo u svim tim zimskim čarolijama.

Ah, da, ja i moj sneg.

:)

J.

Dolazi zima duga i hladna :)

Zdravo svima! 

Long tajm nou si. 

Ne mogu reći da mi nije drago što je zima tu, na korak od nas. Moje, ipak, omiljeno godišnje doba. Doba kada se svi jedni pored drugih ušuškamo sa čajem, toplom čokoladom ili pak kuvanim vinom u ruci, kada je ćebe omiljeni aksesoar i kada na red dolaze filmovi koji imaju zimsku i Božićnu tematiku. 

Novembar je tek počeo a već nam je podario sunčan dan. Svi su izmileli iz kuće, jer, nedelja je.., jer, sunce je, jer, jesen je.

Izmilela sam i ja. 

Bilo je divno izaći iz kuće, prošetati po letnjoj učionici moje osnovne škole u kojoj sam provela najdivnije prirodno-istraživačke trenutke detinjstva.

Jesen nas je obradovala ovim sunčanim ali ipak hladnim danom i time nam najavila hladnu zimu. Čitajući prognoze srce mi je zaigralo od sreće 'Predstoji nam najhladnija zima do sada'. Oh, pa možda ovaj put bude i snega!!!! Navijam za sneg! Navijam za grudvanje, sankanje! Navijam za hvatanje pahuljica jezikom, za ispisivanje njegovog imena u snegu.

Navijam za šaleve, kape, rukavice, cimet, mafine, supice. Navijam za ćebiće, vatricu, porodične filmove. Navijam za druženje u toploj sobici dok je napolju brrrrrrrrrrr.

Navijam za sedenje na prozoru, na peći, dok posmatram pahulje kako padaju i grle grad kao beli pokrivač.

Dragi moji, 

Ja sam se malo zaletela i već mi je zima u glavi, u srcu.., a ipak je jesen. Šta ću, ja sam jedna tako srećna osoba kada je napolju hladno. Pretvorim se u malog vilenjaka koji bi samo pravio neke zanimljivosti, ukrase.., YouTube vrti samo Christmas music, na screensaver-u mi je vatrica koja gori u kaminu.., pretvaram se u Martu Stjuart - ne izlazim iz kuhinje, pravim mafine, cookies, tople čokolade, paste.. 

A i jesen ima svoju čar. 

Lišće koje šušti pod nogama. Sve te šišarke koje su opale, a biće divna novogodišnja dekoracija. 

Kesten u Knezu! Ah, da! Kesten! Ima li šta slađe nego kada šetaš sa njim Knezom i naletiš na sveže pečen kesten. Pa se sav ugaraviš i više baciš nego što pojedeš, jer ne umeš lepo da ih oljuštiš, ali - vredelo je!

Pa kada uđeš u prodavnicu i vidiš da Fructus ima novu ponudu čajeva kao što su Jagoda sa vanilom i Borovnica!!! <3 Pa kada napraviš te čajeve a miris se raširi po celoj kući. Pa kada taj čaj sipaš u novu omiljenu šolju-čašu nežno rozLe boje, koju su našla u centru Zemuna sasvim slučajno u radnji koja tera suzu radosnicu na oko svakoj osobi koja u sebi i dalje ima malo dete. Pa kada u tu šolju-čašu staviš i slamčicu rozLe boje.., ma milina!

Treba uživati u malim stvarima... male stvari čine život lepim. Sitnice oblikuju dan.., sitnice su ono što me drži u životu, što mi tera osmeh na lice... Sve te male stvari od kojih moje srce treperi.

Ta šolja-čaša, taj čaj, kesten, vatrica koja je sveže zapaljena i drvo koje tako divno pucketa.., on. 

Drage moje, lezite, opustite se, ušuškajte se, skuvajte sebi čaj, kafu, vino, mleko sa cimetom.., pustite ovo:

Live fireplace for my people

...i prepustite se svim čulima.

Vaša J.

Dobrodošla jeseni!!

Svakako ste svi osetili i par dana pre početka jeseni da se zima polagano uvlači pod kožu. Ono kada izvučemo debelo ćebe iz ormana, u sred noći. Ono kada uveče ipak zatvorimo prozor, jer je vazduh poprilično rezak. Ono kada hladnu limunadu radije zamenimo toplim čajem... Ono kada je sunce visoko na nebu, čini mi se ponekad i previše visoko i gore stoji samo kao ukras, njegovi zraci više ne stižu do nas, do naših obraza.

Ono kada obujem gumene čizme i na putu do posla šljapkam po baricama (ah, da, nikada neću da odrastem!). :)

Ono kada dođem kući, sva promrzla, a on me dočeka u topao zagrljaj i skuva mi topao čaj. Ono kada cela kuća miriše na sveže ispečen kolač moje mame.

Ono kada na putu do kuće skupljam lišće, pa tim lišćem ukrasim celu sobu... list tamo, list 'vamo.

Ono kada moju malenu sobu ispune lagane melodije, a ja se uživim u smišljanje svih divnih stvari koje možemo zajedno proživeti dok je jesen tu.

Sada je vreme kada možemo da se ušuškamo u ćebence, uključimo omiljenu tv seriju (u mom slučaju je to i dalje Dawnton Abbey, navučena sam), skuvamo sebi supicu, čajić, toplu čokoladu, smutimo topli Nes.., stavimo u tanjirić par keksića i ceo dan se izležavamo, bez da osećamo imalo krivicu zbog toga, jer, zaboga, napolju je hladno.., šta drugo da radimo? :)

Ovo je vreme kada nas od hladnoće spasavaju preveliki džemperi, kada umeće vaše bake da isplete debeli šal ne prolazi neprimećeno i kada su kapice konačno došle na red. Imam tu sreću da poznajem jednu divnu osobu koja te kapice pravi, šta god ja zamislila, ona ostvari. Link vam je ovde, pa izvolite, nećete se pokajati... Hand Made Heaven - Diana Cvjetić 

Ovo je vreme kada treba ugađati sebi na svakom nivou i podnivou. Hedonizam čine svih pet čula. Danas sam jela mamin kolač, slušala divnu muziku, ušuškala se u omiljeno ćebence, miris ruma koji sam sipala u čaj je ispunio celu sobu, pa čak i sprat kuće.. A, nešto najslađe što sam sebi učinila je to što sam sebi poklonila ovu predivnu Gorjuss svesku!! Beše to ljubav na prvi pogled!!!

Poklonite sebi ljubav, jer vi to zaslužujete...

Ljubi vas vaša J..