A gde je sneg?

Ne znam da li ova magla i ovo vreme samo na mene utiču depresivno ili šta se dešava?! Sve je nešto sivo, narod mi deluje sivo, grad je siv, nebo sivo. Okitili su grad (Trg Nikole Pašića neću ni da komentarišem), ali se ta novogodišnja -jedva čekam zimu- energija još uvek nije probudila. Znam da zima počinje 22. Decembra, pa joj dajem još koji dan fore da se iskupi, jer ovako stvarno više ne može!

Bedak celivam sa po kojom zapaljenom mirišljavom svećom po kući, čajem sa ukusom narandže i ruma, sa po kojim zimskim filmom... al' sve to nešto slabo budi entuzijazam.

Svake godine bih već 1. Decembra povadila sve kutije i ukrase namenjene za moje omiljeno godišnje doba, a ove godine mi sve to i dalje stoji uredno upakovano. Hello??! Gde nestade Winter cheer?!

Uhvatila me dosada ovih dana. Baš velika. Umela sam da kažem da je samo dosadnim ljudima dosadno, a eto, ovih dana ne znam šta ću sa sobom. Da li to dolazi sa godinama ili šta li je, ne znam. U kasnom sam sedmom mesecu trudnoće i spisak stvari koje MOGU da uradim se sveo na minimum. Vezivanje pertli je davno zabranjena disciplina, saginjanje kad nešto oborim - isto. Ukoliko želim kao prava dospoDŽa da sredim kupatilo, sobu, bilo šta što nije u nivou mojih kukova, moram da sednem na pod i odatle da čistim, ribam.., šta god. Nije zanimljivo sedeti na podu kupatila, ne, ne... Ali, šta ću..? Psiho sam pa sam psiho, volim da je sve oko mene čisto i lepo. I mirišljavo ;) !

Pre neko veče smo dragi i ja prošetali malo Knez Mihajlovom. Posmrzavali smo se, al' to na stranu. Okitili su lepo glavno šetalište (opet, neću da spominjem onu nabacanu grozotu po drveću), fino izgleda. Miriše zima (a snega niđe), mirišu kafice, kuvana vina, miriše cimet iz Chimney cake-a (koji prosto obožavam!!), cakle se izlozi sveže natrpani novogodišnjim rekvizitima. Skoro pa da zaboraviš na magluštinu koja te čeka na povratku do kuće.

I oraspoložiš se. I lepo ti je. I pojedeš jedan Chimney. Uđeš u Štark i kupiš dražeje sa korom pomorandže. I mljac!

Na trenutak zaboraviš sve muke, probleme, minuse, rokove, banke, posao.

Eh da još pada sneg, gde bi mi kraj bio? Mislim da bi mi svi problemi prosto nestali. Da, takva sam ja kada napolju veje. Nekako srećna i bezbrižna. I sve je ok. I sve mogu. Čak i pertle da vežem :)

Tako da ja sada, sa svim dužnim i ukazanim poštovanjem ljubiteljima leta i proleća, MOLIM zimu da nam da malo snega. Za po koji osmeh, za po kojeg Sneška i grudvu, za po koji prelep pejzaž kroz prozor moje kuhinjice.

:*

Zima gricka :)

Novembar nam je tu i sve miriše na zimu. Ne mogu vam opisati koliko se radujem bojama kojim je jesen obojila naš grad i moj novi kraj - Zemun. Parkovi su se ušuškali - ali bukvalno! Pucketa lišće pod čizmama i sve izgleda kao da je neko pokrio travu šarenim toplim ćebencetom.

Nisam odolela, uhvatila sam dragog za ruku i rekla - idemo u park da slikamo jesen!! Posle nekoliko neuspelih fotografija (definitivno moram da upišem kurs, jer uz ovakav aparat ne ide amater koji samo šljkoca i voli), rešila sam da 'uvalim' mojoj jačoj polovini mašinu i da ga ljubazno, sa par 'trep-trep', nagovorim da me malo slika. Moram priznati (moooram!!!), njemu škljockanje mnogo bolje ide od mene :(. Povređene sujete ali ipak srećna (jer imam mnoštvo lepih fotografija), trčkala sam od drveta do drveta pokušavajući tu i tamo da podignem po koji list (saginjanje više nije easy job, ipak sam 6. mesec).

Volim kada je vreme dovoljno hladno da me natera da se cela uvijem u šal, a opet dovoljno toplo da mi dozvoli da se prošetam i uživam. Možda ću i ja jednoga dana otkriti čari leta na +40, ali za sada ostajem 'winter lover'. Jer - vatrica, topla čokolada. Jer - cimet, ćebence. Jer - šetnja po snegu. Jer - sve je okićeno. (možda zavolim leto kad uzmem i okitim celu kuću u sred Jula :) )

Ljubi ga majka <3

Šetnja me je toliko napunila pozitivnom energijom da sam, čim sam ušla u topao dom, uzela papir i olovku i počela da sastavljam spisak (ja i moji spiskovi i liste) svega što se može uraditi u Novembru mesecu. Na listi se našlo sakupljanje šišarki (kako zbog čega??! pa - dekoracija, pa neki srebrni sprej, pa u providnu činijicu sa nekom svećom pored!!), pravljenje BAREM NEČEGA od bundeve (smišljanje šta bi to moglo biti - da l' čorba ili pita), vađenje vunenih čarapa iz dubine garderobera (moje jesu 'plela mi ih baka'), dekorisanje kuće u jesenje-zimskom fazonu...

Spisak je otišao u nedogled a stomak se oglasio (ili je to ovaj moj mali podstanar <3).

Nisam bila lenja, ušla sam u kuhinju i napravila sam 'pastu-salatu' koju prosto obožavam i redovno je tamanim kad god se nađe u ponudi restorana u kom se nađem. To mu dođe neka italijanska salata, ali ja je zovem 'NjamNjam pasta' :) .

• Skuvaju se makarone (preferiram penne, ali mogu bilo koje, bukvalno); čim krene da ključa voda, ubacite ih, ostavite da se krčkaju 5-7 min, sklonite ih sa ringle i ostavite u toj vreloj vodi još nekih 15ak minuta. Procedite ih i prelite ih hladnom vodom (kako kaže moja mama 'presecite ih hladnom vodom'). Ostavite ih u toj vodi još 10 min.
• Narendajte šunku ili parizer ili naseckajte suvi vrat (šta god da volite). Ja ne jedem ništa osim piletine i ćuretine, pa sam izabrala ćureći parizer. Količina zavisi od toga koliko želite da bude intenzivan i zastupljen ukus u pasti. Dakle - i to po ukusu.
• Naseckajte dooosta kiselih krastavčića (zima je, što znači, svi imamo turšiju u kući a ko nema - u prodavnicama tegla košta nešto baš malo).
• Narendajte komad kačkavalja (kog nema na slici, usled trenutnog nemanja istog :D).
• Cela velika crvena pavlaka (ne kantica, već ona velika čaša).
• Beli luk - proizvoljno - ne mora. Ja sam narendala dva čena belog luka (imam jednu malenu rendu, koja se inače koristi za cimet ali kod mene ima drugu namenu) i to je dalo blagu aromu, ništa preterano.
• So, biber, po želji mirođija ili origano. 
• Ja volim da dodam i maaaaalo majoneza, da mu neki šmek.

Mix it up!

Voila :)

Kad odstoji malo u frižideru, bude još više NJAM! Samo ću vam reći da je čak i moj svekar 'olizao tanjir'. Dakle - valja probat'! :)

Ovih dana ću da napravim sama 'Maminu brzu pitu'. Pokazala mi je pre neki dan i kada sam je donela kući, svi su prste olizali, a zaista se pravi za 15 min (plus pečenje).

Toliko od mene za danas, dolazi mi kuma, idem da turim čaj.

:*

Reci 'da' ljubavi i životu

Slegla se 'prašina'. Rekli smo jedno drugom 'da' pred malenim krugom ljudi. Svi su sa sobom poneli predivne vibracije, puno ljubavi i lepo raspoloženje. Svi su tu ljubav darivali nama. Zato smo i dalje na sedmom nebu. Hvala im.

Slavlje je bilo slatko i kratko (kratko, jer nismo mogli da dugo uznemiravamo našeg malog podstanara koji je jednako đuskao kao njegova mama). Mnogo puta bi se zagledali jedno drugom u oči i u neverici izgovarali jedno drugom 'pa, mi smo sada venčani!!'. Dan je bio nestvaran. Dan pre je padala kiša, a dan posle monstruozno loše vreme. A naš dan - nedelja - 18. Oktobar - bio je savršen. Sve što smo mogli poželeti.

Kada nas pitaju kako je biti venčan - odgovor je jednostavan - isto. Isto se volimo, isto se cenimo, smejemo, poštujemo. Isti je ritam srca, isti pogledi, lepe reči. Tu i tamo nas odsjaj lepog nakita oko domalog prsta desne ruke podseti da smo rekli 'da' i pred ljudima, da je to naše 'da' negde upisano (a ne samo srcima).

Neću previše da se rastapam. I ovo je dovoljno. Samo sam želela da prenesem poruku ljudima koje volim i koji me vole, a nisu bili deo malog slavlja, da sam srećna. I  da je lepo biti nečiji. Lepo je pripadati. I u srcu i na papiru. I nije to samo papir. Nije zaista. Jedno drvo je izraslo tamo negde, posečeno je i od njega je napravljen komad papira, na tom komadu papira smo se nas dvoje penkalom upisali jedno pored drugog, ja sam prezime koje sam ceo svoj dosadašnji život nosila promenila u njegovo i prvi put se na tom parčetu papira potpisala. To drvo, taj papir, to mastilo, to je naše malo mesto u vasioni, u knjizi, u nama.

Draga Sonja ( Silly World ), hvala ti na svemu. Uhvaćen je svaki nama bitan trenutak. Uhvaćena je nit, pogled, osmeh i smejalica. Samo magične osobe mogu da uhvate takve magične trenutke...

Voli vas vaša J.

Šta sve može da se desi za 30 dana?

Zdravo, dragi moji!! Ovo je prvi put u 30 dana da sam uspela da sednem ispred monitora i da odvojim koji minut da kucnem neko slovo.

Sve je počelo sredinom Avgusta sa idejom o bliskoj budućnosti. Gde ćemo živeti, kako ćemo početi zajednički život, šta sve treba dograditi, dokupiti, oribati, srediti... I haos je počeo. Prvo su mi tražili milion papira po raznim ustanovama vezano za trudnoću, sve te papire nosim doktorki, pa doktorka overava, pa nosim na komisiju, pa oni overavaju, pa šaljem firmi. Da, i trudnice trebaju opravdanje, svaki mesec :) mo'š mislit'!

Kad smo završili svu tu halabuku oko trudničkog bolovanja (što ne volim što ga zovu bolovanje, kao da si bolestan - o tome neću ni da pričam), kreće ludnica oko selidbe. Pa, hajde, spakuj CEO svoj život u dva dana i natovari u kombi. Kad bih vam rekla da smo mama i ja sedam sati provele slagajući knjige, odeću, obuću, džidžaboce, možda bi i imali neku sliku koliko stvari ja zapravo imam. A mama je 'packing guru' i vrlo je efikasna. Dakle, uz njenu pomoć - sedam sati. Bez nje - paaaaaaaaaaaa, bar sedam dana :)

Preživesmo i to, prenesmo sve u Zemun. Sada nam je na sred kuće, u dnevnoj sobi, planina mog života i mojih 'sitnica koje život znače'. Imam divnog čoveka pored sebe koji nije ni reč jednu rekao, niti me je pitao 'a za šta će ti ovo??'. Samo me je par puta žacnuo kada sam ga natovarila sa dva veeelika crna džaka puna obuće koju više neću nositi. Joca - Baba Mraz. Ho Ho Ho!!

Moraću da povedem računa o impulsivnoj kupovini cipela. I čizama. I štiklica. Papuča. Uh...

I naaravno da su majstori kasnili sa radom. I naravno da je sve to tako stajalo na sred kuće sedam dana. Pa je stigao i nov nameštaj i u jednom trenutku kad uđeš u kuću - kao da si ušao u neku od onih emisija gde se ljudi nadmeću ko će da plati najviše za nečiji magacin pun stvari i nameštaja. Haos!

Par dana (buke, majstora, glavobolje i trčkanja do radnje svaki čas, jer uvek treba nešto dokupiti) posle, došao je red da se sve moje stvari blenduju u kuću na što bezbolniji način. Nije mi dugo trebalo. Ipak sam ja žena. :)

Na redu je došlo čekanje kuhinje, dolazak iste i naravno - ribanjac, pranjac, itd isl.

Sada sedim bolesna, sa velikom šoljom čaja, energije bez ali puna utisaka :)

Donela sam odluku - do kraja meseca ću da završim svu papirologiju, čekanje redova, poslednje detalje oko doma, a onda - UZIMAM ODMOR. Zaslužen odmor! Neću da idem nigde, neću da pravim planove, ama baš ništa neću da radim! :) Hoću da ustanem, skuvam kaficu, skuvam ručak... Hoću da uzmem fotoaparat u ruke, dovršim planinu knjiga koje me čekaju na polici (i eventualno započnem novu planinu koju planiram da kupim u nedelju na Sajmu knjiga) i da se malo više posvetim sebi.

Bio je ovo zaista naporan mesec.

Da li sam vam rekla da više nisam Gospođica Božović, već - Gospođa Filipović? :*

Jesen u mojoj režiji

Jučerašnji dan se oglasio kao prvi dan jeseni. Jesen još nije došla, jer su temperature i dalje previsoke (bar za moj ukus). Još uvek nemam 'taj osećaj'. Čim ja nemam potrebu da napravim nešto sa jabukama i cimetom, mafine, toplu čokoladu.., nešto nije kako treba.

Dan smo proveli u jurnjavi. Zaista nisam znala da renoviranje oduzima baš toliko energije. Moram priznati da mi baš fali slobodan dan (ili dani) -  kada ću da skuvam kaficu i po ceo dan se šunjam u pidžami.

Čeka nas divno-napornih deset dana. Selim se iz stana, kupatilo se renovira, soba i hodnik se kreče.., ja se pakujem, sortiram stvari - zimske i letnje, nosim zimske, a letnje, dabome, gde drugo - kod mame i tate :) bar dok ne sredimo gornji sprat :D

Poslednji trzaji leta se odnose i na to da još uvek ima lepog voća, pa sam dan iskoristila da kupim još po nešto i da obradujem ovog mog malog podstanara još kojim vitaminom <3

Nakon što smo se odlučili za boju, dezen, šaru, veličine, dužine pločica, ogledala itd, muž je otišao na posao a ja pravac - kafica sa Hris. Long time no see, a premalo vremena (mislim da bi nam i pet sati bilo malo). Elem, kao prava gospoDŽa, uputila sam se ka stanu sa željom da dragom napravim ono njegovo omiljeno belo meso u neutralnoj pavlaci - čak smo se i dogovorili da neće da jede po gradu, jer, red je da i ja nešto skuvam ;) 'Ništa kao Jocina kuhinja' - voli on da kaže. Jeste, kad se nakanim. Zapravo, ne mrzi me ništa - ali samo kada je napolju hladno. Ne mogu po vrućinštinama još i rernu da palim...

Silazim niz, podosta strmu, ulicu u kojoj je i naša zgrada i pažnju mi privlači gomila naslaganih bundeva iz komšinicinog dvorišta. Predivan prizor! Da sam imala ikakvu vrstu fotoaparata, slika bi vas ostavila bez daha, garantujem. Puno dvorište breza, zelenih površina i prelep kontrast bundevinih boja. Po prvi put sam osetila da jesen i nije tako daleko i da ima nade i za neko skorašnje osveženje. Komšinica je primetila kako očarano gledam prizor i dobih na poklon toplu reč, kompliment da sam lepa trudnica i jednu bundevicu <3 Pa, kad ti neko koga vidiš prvi put u životu ulepša već lep dan... neopisivo!

Čim sam ušla u stan, očistih je i stavih je na sto. Sto je tamno-braon boje i kontrast me je očarao. Već je počelo da se smrkava, i svetlost koja je padala je prosto naredila da uhvatim foto-aparat u ruke i da škljocnem koju sličicu. Naravno, ne bi to bilo to da nisam nabacala pored par detalja, koji su me u tom trenutku podsetili na jesen i prelepe boje koje ona donosi.

Nakon par fotografija, napravila sam mali kutak na stolu i odlučila sam da ću tako dočekati najlepše godišnje doba. Sa bundevom na stolu, svećama, nežno zlatnim, isprepletanim podmetačem i par šišarkica.

Stan je već dobio novi šmek.

Dragi dolazi uskoro, odoh da spremim večeru...

...i da dodam na spisak za kupovinu sveću sa mirisom jabuka, sveže kesice cimeta i kore za pitu. Bundevica neće stajati na stolu duže od par dana :)

:*

Mesec Septembar

Mesec dana posle - evo me opet. Dešava se toliko velikih, lepih stvari da sam jedva čekala da sednem ispred ekrana i tastature i da sve to podelim sa vama :)

Jesen nam kuca na vrata, leto se i dalje bori, drži stisnute pesnice i čvrst gard. Ali prvi listići polako opadaju i tu i tamo mi koji šušne pod nogama. A ja je strpljivo čekam i radujem joj se. Radujem se svim tim bojama, mirisu koji jesen nosi sa sobom. Radujem se svemu što će da mi donese...

Trenutno mi je životni tempo toliko brz da ne znam šta ću pre i gde ću pre. Uhvatim sebe kako mi misli lete sa jedne obaveze na drugu toliko brzo da na kraju nemam gro plan u glavi, već samo jednu veliku zbrku. A šta se sve dešava?

Pa... dešava se ovo:

BABY ON THE WAY

:)

Ne mogu vam opisati osećaj. Osećaj da postojiš, da si živ. Osećaj da je život dobio novu svrhu i novu boju. Već sad se budi u meni zaštitnik, koliko nežna, toliko i jaka osoba koja bi za malo biće dala sve. Uvek i zauvek.

O malom slatkom stvorenju će biti još mnooogo priče, za sada mogu reći da smo dobro, na pragu smo petog meseca. Zdravi smo, lepi, lepo razvijeni. A pol? Pa, ne bih odmah sve da otkrijem :) :*

Imamo još jednu prinovu u porodici Filipović:

Volimo ga, divan je, savršen, ma - njam njam! Boja iz snova, boja neba, boja koja prija i njemu i meni. Jako smo srećni i već smo krenuli da ga 'picanimo' i da planiramo pute daleke. Samo da se završi mesec Oktobar i sve što on donosi, pa mi odosmo :)

Dalje,

Dešava se selidba, pakovanje svih mojih drangulija, knjiga, enciklopedija, cipela (obuvenih i onih koje još nisu stigle da kucnu o beton), odeće, šoljica, aparata za domaćinstvo... Tek sada moj dragi vidi koliko ja stvari zapravo imam. :) Ali imam sreće, pa imam tako divnog čoveka koji sve razume, razume moju potrebu da imam 101 šolju i šoljicu, sve te slatke sitnice koje seckam, lepim, sve te figurice za zimski period. I neću morati puno toga da se odreknem (ok, naravno da ću napraviti malu selekciju 'junk'-a koji ne koristim skoro nikada, pa može da ode u neke druge svrhe).

Renoviramo prostor u kome ćemo boraviti par meseci (bićemo na donjem spratu dok ne renoviramo gornji, samo naš, prostor). Duboko sam ušla u metre kvadratne, fugne, pločice, gipsane ploče, farbu, tonere... Jako sam uzbuđena zbog perioda koji dolazi! Selidba, pa još par sitnica, pa zima, moje omiljeno godišnje doba <3

Onda Februar i - novi član porodice Filipović :)

Život se promeni za tren oka, evo, ja vam kažem. I istina je - ako čekate da se sve kockice slože pa onda ćete, kao, planirati porodicu - to se neće dogoditi skoro nikada. Jednostavno - go with the flow. I da - sve se stvari na kraju slože same. I samo krene... I sve krene na bolje.

Elem...

Ovih dana sam baš bila lenja, vrućina je velika i nisam imala puno vremena za kuvanje. Prepustila sam ishranu restoranima i po kojem obroku kod roditelja. Jedino što me nije mrzelo da pravim je ona torta sa voćem, piškotama i pavlakom... Merila sam vreme i treba mi tačno 15 minuta (bez da sam nešto brza i trapava, nego normalan tempo) da je napravim, pola sata da je ohladim i - voila! Ne mogu vam opisati oduševljenje mužića mi kada je otvorio frižider i video tako osvežavajuću poslasticu na +35 stepeni. Već sutra sam napravila još jednu, opet za 15 minuta, opet je planula za dan. Dokaz da je lepota u jednostavnosti ;)

Toliko za danas od mene, čeka me zanimljiva nedelja, pa pišem kad stignem. S obzirom da mi je preporučeno mirovanje (jer sam, jelte, trudnjača sada i ne treba toliko da skitam), družićemo se podosta :)

Ljubi vas vaša Joca Boca :***

Domaćica na +50

Juče je bio pravi tropski dan i dan kada sam ispustila dušu na asfaltu čekajući prevoz. Mislim da su čak i ljudi koji vole leto (nisam jedna od njih) juče poželeli da emigriraju. Osim što nam se grad zakrčio zbog neke tamo bogomdane političarke, svaki autobus koji bi došao bi bio prepun ljudi crvenih u faci od vućine, iznemoglih od 'saune na točkovima' - kako volim da zovem autobuse leti. Stala sam na stanicu, uhvatila nešto malo hlada (koji nema neku veliku svrhu, ali barem neću da izgorim), kupila Rumenka i puštala da jedan po jedan autobus pun namučenih ljudi prođe. Neka, ja ću sačekati onaj sa klimom. A do tada, još jedan Rumenko. :)

Autobus je došao, odklackao me je do moga kraja. Toplota je nepodnošljiva. Vetar je vreo, vazduha nema. Tako teško podnosim leto i ovakve vrućine!!

Fali mi onaj bazen kod mame i tate, ona bašta u Zemunu, onaj lešnik, ona trava... onaj nedostatak betona oko mene.

Ulazim u stan a moj dragi rashladio kuću, sve je čisto, lepo, miriše.. Ovo će ipak biti lep dan!!

Nije puno trebalo da N zaspi, ventilator nam je spasio život. Nisam pospana, lepo sam raspoložena i odlučujem se da napravim neku laganu večericu. Na pamet mi padaju pohovane tikvice, salata, dressing. Pri samoj pomisli mi kreću zazubice.

Puštam John-a Mayer-a, omiljeni album Battle Studies (N i ja ga neumorno slušamo od prvog dana), vadim tikvice, sveže povrće, na radnom delu dominira zelena boja - tikvice, zelena paprika, krastavac.., crveni se prelepo zreo paradajz. Ne mogu da dočekam da sve napravim, pa probudim N.

Hrskave, zlatne boje, pohovane tikvice; šarena šopska salata; beli preliv sa laganom aromom belog luka i mirođijom.. Ima li šta lepše po ovakvom vrelom danu?

Iako nam je u stančiću bilo kao u rerni :( uspeli smo da uživamo. Večera nam je baš prijala, pa smo se odlučili da prošetamo... U početku je do vazduha baš bilo teško doći ali je brzo krenuo da duva jak vetar. Mom oduševljenju nije bilo kraja!

Čim smo ušli u stan, počela je da pada hladna kiša, koja nas je baš osvežila. Beše nam žao što u ovom stančiću nemamo veću terasu, ali smo se šćućurili, zagrlili i uživali u svežini koju donosi vetar sa po kojom kapljicom.

Ni ne moram da vam kažem koliko JEDVA ČEKAM JESEN! Koliko jedva čekam džempere, tople čokolade, šalEve, hrskavo lišće pod nogama, sve te divne boje...

Ja sam jedino letnje dete koje voli sva godišnja doba osim - leta.

Priznajem, kada si na moru, pa uz neki koktel uživaš u hladu, pa su tu još i one prskalice, baldahini.., pa se malo bućneš, čisto da okvasiš brk :) - to ume da prija, takvo leto mi prija, ali da se razumemo, NA DESET DANA. Što se mene tiče, leto može da traje upravo tih deset dana.

Pa, hajde, neću više da hejtujem, ima ovde ljudi koji vole leto, vrućine, jako sunce... njima želim lep provod i lepo leto. Ja ću da skupljam danas svu energiju, jer je danas 20 stepeni, pa ću tu energiju ekonomično da rasporedim za odlaske na posao i vraćanje kući. Ispred venitlatora. Sa hladnom kiselom vodom sa ukusom kruške. I Rumenkom. :)

Rain drops keep falling on my head

Danas je dan kada ne želim da izađem is kreveta, iz kuće.

Dan za topli, mućeni nes sa šlagom i čokoladnim flekicama preko, slamčicom i čajnim kolutićima.

Danas je dan kada se gledaju stari filmovi ili, naravno, Amelija (uvek i zauvek!).

Danas ću da ofarbam nokte u ljubičastu boju, ugasiću sve uređaje po kući na pola sata i slušaću kako kiša udara u moje prozore.

Obućiću onaj topli zimski džemper gore a šorts dole, jer, ipak je kraj Juna (Hello, November!!).

Pustiću mašinu da pere beli veš, uzeću jastuk, sešću ispred sa šoljom kafe i gledaću kako ide u krug, u krug.., a toplota od iskuvavanja se širi, kao i mešavina mirisa praška za veš i kafe ('el to radimo samo moj Maca i ja?).

Danas ću napraviti nešto baš lepo za ručak. Danas je dan za paradajz čorbu. I možda neki mafin.

Danas je dan za knjigu. Neku lepu, Miris starih knjiga. Dan za lepu reč. Možda je baš danas dan kada i sami nešto možemo napisati...

Meni kiša nikada nije smetala, naprotiv!! Prija mi. Volim svežinu koju donosi... volim kako lepo opere grad. Ne postoji sivo vreme, samo sivi ljudi.

Svako godišnje doba donosi radost, lepotu, užitke... Ovo proleće nam je donelo sunčane sate, predivne mirise lipe, šarenilo ruža na svakom koraku.

Hortenzije! U svim bojama! I providnu okruglu činiju za njih...

Nađi lepotu u sebi, pa ćeš lako naći sreću u malim stvarima...

Ako već morate da izađete iz kuće, odete na posao, nađite načina da sitnicama ulepšate sebi dan.

Kafa sa malo cimeta preko.., mali stiker na monitoru sa nacrtanim osmehom i srcem.., lepa poruka upućena njemu/njoj/prijateljici.

A kada ugrabite pauzu od pet minuta, slušalice u uši i:

Singing In The Rain - Gene Kelly

:*

Utorak.

Gledam se u ogledalo i idem redom - imam mnogo kilograma, previše sam ih nakupila u odnosu na prošlu godinu. Bokovi su mi preširoki. Imam stomak. Nisam zategnuta. Imam podočnjake. Izašle su mi tri bubuljice na bradi. Danas mi je 'bad hair day'.

I tako u nedogled.

Navlačim na sebe odeću koja prekriva veći deo moga tela, dakle maxi suknja, dakle tunika. I zaista izgledam kao tramvaj. Sama pomisao na to mi je izazvala smešak na licu. Tramvaj. Pa, jeste smešno. Što bi rekla poznanica - da obučem žutu kabanicu, ljudi bi mislili da sam taksi.

Stižem na posao, rano je jutro, još nije ni sedam sati. Kuvam kafu kolegi i sebi, miris se širi. Mnogo volim miris prve jutarnje kafe!! Skoro sam počela da evociram uspomene gledajući Ally McBeal i ima scena u kojoj ona objašnjava koleginici sa posla kako kafu ne treba piti s' nogu, na brzaka, već u kafi, pogotovu prvoj jutarnjoj, treba uživati što duže. Treba uživati u njenoj aromi prvo, pa onda u malom gutljaju, onom prvom, savršenom... Imam poprilično dinamičan tempo od samog početka radnog dana, pa ipak, odvojim koji minut za taj ritual. Okrenem se ka suncu, zatvorim oči, prinesem šolju usnama, pomirišem kafu i onda, uz prvi guljaj, počnem da se budim. Bez toga mi ne počinje dan. Mnogi to vide kao hedonizam, a pak drugi kao čisto izmotavanje. Ja to zovem ritual.

Sekund posle, zvonjava telefona prekida trenutak. Ne znam šta se dešava u Britaniji, ali imam osećaj da nas zovu više nego ikada. Ili je to samo subjektivni doživljaj. Treba mi odmor. Treba mi beg.

Treba mi plaža, suncobran, debeli hlad. Treba mi koktel, limunada i tanjir sa voćem. Treba mi da nekoliko dana samo leškarim na suncu i konačno pročitam sve knjige koje su mi se nataložile pored kreveta. Treba mi malo zvuka mora koje se sudara sa kamenim stenama. Cvrkut ptica u rano jutro.

Kad samo pomislim da sledeći odmor imam tek početkom Septembra, zaista mi dan kao što je ovaj teško pada. A možda je do dana, možda mi baš ovaj Utorak ne prija. Eto, baš ovaj. Možda mi ovaj 16. Jun ne odgovara i jednostavno sam 'ustala na levu nogu'. Možda ću već popodne biti opet nasmejana ja. Za sada, imam veliku želju da spustim glavu na jastuk, pustim neku laganu muziku, možda John-a Mayer-a.., zamračim sobu, ali ne potpuno, već onako da se koji zračak probije kroz zavese...

Takav je dan, a život je lep.

Favoriti za početak Maja

Maj je tu. Malo sunca, malo kiše. Malo baletanki, malo gumenih čizmica.

Moram priznati da ni sama nisam sigurna šta da obučem kada rano ujutru krenem na posao. Hoću li promrznuti ili ću prokuvati na putu do posla i nazad? Vremenski uslovi su nam svakako ovih dana zadali malo glavobolje. Zato ja, za svaki slučaj, obujem moje gumene čizme sa ljubičastim printom, a u torbu ubacim kišobran na tufnice - i spremna sam na sve uslove! :)

Savršen dan je počeo tako što sam ustala rano, odmorna i nasmejana. Pospremila malo stan, oprala veš. I kao svaka 'bogomdana domaćica', otišla sam u jutarnju kupovinu ne bi li napravila lep ručak za danas. Kad je već slobodan dan, hajde da se osećam što manje kao poslovno biće.

Na kiosku me je dočekao novi broj magazina Sensa i predivan poklon. Osim što su se potrudili da negujemo unutrašnju lepotu divnim tekstovima, daruju nam sredstva i za spoljašnju lepotu. Hvala puno! Cmok cmok!

U goste mi svratiše mama, Mikica (mamina drugarica) i Šećerka (tetka) na kaficu. Kako to valja i dolikuje, napravila sam turu mafina. Oduševljenje je bilo više nego očigledno, svi su tražili recept uz opasku 'zašto moji nisu ovako ukusnnnniii?'. Radost, veselje, sitni kikoti, nadvikivanje, kafica, pokazvanje novih naočara, novčanika, ogrlica, privezaka, saveti za negu, razmena tajnih recepata, po koji poklončić i nas četiri. Nezamenjivo!

Recept je lak, jeftin, brz. Ne može da ne ispadne dobro. Trebaju vam samo modle, po želji korpice (ja ih volim, jer ne moram da razmišljam da li će mi se komadići čokolade zalepiti za modlu ili ne) i pola sata vremena. I - voila! I mljac i njam i uh.

Osim što su mi ulepšale dan, moje tri lepojke su mi ulepšale i život. Donele su mi u kuću pravi dokaz da je proleće tu. JAGODE! Crvene kao ljubav, ukusne kao šećer.

Ti momenti, ta sreća i ti ukusi - to je ono što je život. Ne tajming, ne rokovi, ne cena, ne zavist. Samo čista, koncentrisana ljubav u svim oblicima. Ljubav majke prema ćerki, sestre prema sestri, drugarice prema drugarici. I oni mali, slatki, ženski trenuci.

Ispratila sam moje dame, prebacila slike, ispisah i koje slovo - morala sam ovaj dan, ove boje, ovaj savršen početak meseca da podelim sa vama.

Uživajte u Suncu, ma koliko minuta na dan se pomolilo kroz oblake. Uživajte u smehu, kad god možete, jer osmeh čuva mladost. Uživajte u ukusima, jer čula smo dobili sa razlogom. Uživajte u slobodnom danu, jer je radna nedelja dovoljno sama po sebi teška.

Slavite život.

I sitnice.

J.

post o sreći.

Ne znam kako bih nazvala ovaj post. Ovaj post sadrži čistu, koncentrisanu sreću.

Sreća je kada je dan lep, prolećni, sunčan.

Sreća je kada imaš barem jednog pravog prijatelja i njegov zagrljaj.

Sreća je kada dođeš na posao na vreme, skuvaš kaficu, pospremiš sto i započneš dan savršeno.

Sreća je kada te klijenti zovu natmureni, ali ih tvoja vedrina navede da na kraju razgovora 'cvrkuću'.

Sreća su lepi nokti, made by Dani.

Sreća je ova puder - roze bluza koju prosto obožavam. Tako nežna, tako ženstvena, tako ja.

Sreća je pomisao da voliš nekoga i da neko voli tebe.

Sreća je prsten koji mi je omiljena tetka poklonila, srebrne ruže naređane jedna do druge.

Sreća je zakazan dejt sa mamom i drugaricama u mom novom stanu, večeras. Moram da napravim neke mafine ili barem bakine kolače. :)

Sreća su moje lokne koje su danas, eto, rešile da me poslušaju.

Sreća je poruka koju šaljem mojoj dragoj Dusi, 'dobro jutro mila moja'.

Sreća je prazan novčanik, a puno srce.

Sreća je novi losion za telo u mirisu vanile, koji me tera da poželim samu sebe da zagrlim.

Sreća je to što vam ovo pišem i što znam da ste i vi deo ovog divnog dana.

Sreća je ON sa ružom iza leđa. Tek onako.

Okrenite se oko sebe. Šta je sve sreća za vas?

Možda sitne stvari koje ne primećujete. Ukoliko im date na značaju, shvatićete da sreću zaista čine male stvari.

Omiljena serija, miris cimeta, ukus kafe. Mamin poljubac, mali pas lutalica koji ima svoju kućicu, jer su  mu je stanari zgrade napravili. Partija smeha sa drugaricom, trač partija sa komšinicom. Bela rada ubrana pored puta, Labello Repair and Beauty, koje je tako savršeno!! Naočare na nosu u kancelariji, jer vam se može. Crveni karmin uveče, dok gledate omiljenu seriju (btw, Road to Avonlea <3 ).

Ovaj spisak ide u nedogled.

A vaš?

:*

Proleće je tu...

I - konačno, došlo je TO proleće!! Još uvek vrlo stidljivo, Sunce se probija kroz oblake, daje nam neku novu nadu, osmeh na licu, uliva  optimizam... Svi se osećaju bar malo bolje, polako zimska melanholija napušta ljude.

Moram priznati da Sunce i na mene deluje inspirativno. Probudilo me je. 

Budim se odmorna, nasmejana.., stavljam prvu jutarnju kafu, dok se zraci probijaju kroz moju nežno-belu zavesu. Moj stan je tako divan, "i - tako mu treba jedno slatko generalno čišćenje" - moja podsvest podvikuje srećna, pljeskajući dlanovima. Svi znaju da sam 'neat freak' i da je za mene prolećno čišćenje zapravo uživancija. Uz kafu, sredstva koja olakšavaju život na ovoj planeti, laganu muziku - čišćenje je samo još jedna stvar koja me čini srećnom. 

Sad se već nasmejah, setih se kako me zove moj dragi Maca 'Jovana Asepsol'. :) Rado nosim taj nadimak. Stoji mi. 

Kad smo već kod čišćenja, pravim spisak svih sitnica koje ću uraditi u Aprilu, jer, verujem da je dobra organizacija pola odrađenog posla. 

Upravo pravim tabelu, svaki dan po neku sitnicu sredite, očistite i vaš stan će, kao i moj - blistati besprekorno.

Zašto dajem toliko značaja čišćenju i ribanju? Pa, zar nije samo lepo, damski, predivno kada uđete u svoj stan, kuću, a oko vas sve miriše na čisto, pa se ušuškate u svoje čisto ćebe, skuvate svoj omiljeni čaj.., i samo utonete u milinu? To je ono što ja radim svaki dan.., uživam u sitnim stvarima i sitne stvari su te koje čine moj život lepim.

Dakle, dame.., prolećno čišćenje može da počne. 

Moja tabela je tu. Možete mi se pridružiti i slediti moju tabelu ili napraviti 'Aprilski izazov' same i ulepšati svoju svakodnevnicu.

Naravno, sada možda deluje bezazleno, ali gledajte kako iz dana u dan, vaš dom sve više i više blista.

Tabelu sam pravila tako da bude u svakom danu nešto što inače ne radite često. 

Ali, pored svih ovih ribanjaca, preporučujem da jednom nedeljno:

• očistite svu prašinu po kući
• usisate i obrišete pod nekom vrstom briska
• promenite posteljinu
• izluftirate jastuke i posteljinu
• operete sudoperu
• pređete svu sanitariju u kupatilu.

Ne znam za vas, ali ja već sutra planiram neku akciju :)

Za sada je to - to.., čitamo se uskoro.

Kiss,

J.