Sećam se, zimski raspust nije mogao da prođe bez snega. Ceo Decembar, pa i Januar, se sankamo, smrzavamo po snežnim stazama utabanim od sanki.
Sada, proćarlija koja pahulja samo..
Ne znam kako da živim u gradu/zemlji gde nema snega. Ne znam!
Sigurna sam da mislite da preterujem, ali verujte, zaista se ovako osećam.
Opet sunce, opet musavi prozori (iako skoro oprani), opet prašina viori kroz zrake koji padaju kroz dnevnu sobu.
Eh, moram se pomiriti sa time da stiže proleće i da probam da se, kao i skoro svi ostali, radujem istom.
Ima se čemu i radovati.
Bekin prvi Uskrs.
Sve te predivne nijanse zelenila.
Miris zove u našem dvorištu.
Miris trešnje.
Spokoj koji donosi sunce koje nežno miluje lice dok piješ prvu jutarnju na terasi/u bašti..
Radujem se svem voću i povrću koje stiže na omiljene tezge na pijaci!
Beki je krenula da jede čvrstu hranu, pa ćemo zajedno uživati u mladim krompirićima ❤️
Čini mi se da je ovo sunce, osim prašine, na svetlost izvuklo i vage za merenje =) Gde god da se okrenem, svi vode računa o ishrani, treniraju, imam osećaj da sam samo ja još uvek u zimskom (čitaj:medveđem) snu. Valja se probuditi!! Ako ništa, ove moje žene mi samo daju polet i inspiraciju da i sama "obujem patike za trening i probušim kašiku". Jedini je problem što ja većinu hrane jedem viljuškom =]
Kako ste mi vi?
Šta vas inspiriše, a šta vas nervira ovog ranog proleća?
