Juče je bio pravi tropski dan i dan kada sam ispustila dušu na asfaltu čekajući prevoz. Mislim da su čak i ljudi koji vole leto (nisam jedna od njih) juče poželeli da emigriraju. Osim što nam se grad zakrčio zbog neke tamo bogomdane političarke, svaki autobus koji bi došao bi bio prepun ljudi crvenih u faci od vućine, iznemoglih od 'saune na točkovima' - kako volim da zovem autobuse leti. Stala sam na stanicu, uhvatila nešto malo hlada (koji nema neku veliku svrhu, ali barem neću da izgorim), kupila Rumenka i puštala da jedan po jedan autobus pun namučenih ljudi prođe. Neka, ja ću sačekati onaj sa klimom. A do tada, još jedan Rumenko. :)
Autobus je došao, odklackao me je do moga kraja. Toplota je nepodnošljiva. Vetar je vreo, vazduha nema. Tako teško podnosim leto i ovakve vrućine!!
Fali mi onaj bazen kod mame i tate, ona bašta u Zemunu, onaj lešnik, ona trava... onaj nedostatak betona oko mene.
Ulazim u stan a moj dragi rashladio kuću, sve je čisto, lepo, miriše.. Ovo će ipak biti lep dan!!
Nije puno trebalo da N zaspi, ventilator nam je spasio život. Nisam pospana, lepo sam raspoložena i odlučujem se da napravim neku laganu večericu. Na pamet mi padaju pohovane tikvice, salata, dressing. Pri samoj pomisli mi kreću zazubice.
Puštam John-a Mayer-a, omiljeni album Battle Studies (N i ja ga neumorno slušamo od prvog dana), vadim tikvice, sveže povrće, na radnom delu dominira zelena boja - tikvice, zelena paprika, krastavac.., crveni se prelepo zreo paradajz. Ne mogu da dočekam da sve napravim, pa probudim N.
Hrskave, zlatne boje, pohovane tikvice; šarena šopska salata; beli preliv sa laganom aromom belog luka i mirođijom.. Ima li šta lepše po ovakvom vrelom danu?
Iako nam je u stančiću bilo kao u rerni :( uspeli smo da uživamo. Večera nam je baš prijala, pa smo se odlučili da prošetamo... U početku je do vazduha baš bilo teško doći ali je brzo krenuo da duva jak vetar. Mom oduševljenju nije bilo kraja!
Čim smo ušli u stan, počela je da pada hladna kiša, koja nas je baš osvežila. Beše nam žao što u ovom stančiću nemamo veću terasu, ali smo se šćućurili, zagrlili i uživali u svežini koju donosi vetar sa po kojom kapljicom.
Ni ne moram da vam kažem koliko JEDVA ČEKAM JESEN! Koliko jedva čekam džempere, tople čokolade, šalEve, hrskavo lišće pod nogama, sve te divne boje...
Ja sam jedino letnje dete koje voli sva godišnja doba osim - leta.
Priznajem, kada si na moru, pa uz neki koktel uživaš u hladu, pa su tu još i one prskalice, baldahini.., pa se malo bućneš, čisto da okvasiš brk :) - to ume da prija, takvo leto mi prija, ali da se razumemo, NA DESET DANA. Što se mene tiče, leto može da traje upravo tih deset dana.
Pa, hajde, neću više da hejtujem, ima ovde ljudi koji vole leto, vrućine, jako sunce... njima želim lep provod i lepo leto. Ja ću da skupljam danas svu energiju, jer je danas 20 stepeni, pa ću tu energiju ekonomično da rasporedim za odlaske na posao i vraćanje kući. Ispred venitlatora. Sa hladnom kiselom vodom sa ukusom kruške. I Rumenkom. :)
