Godinu dana.

 

Godinu dana Korone.

Godinu dana svega. Sreće, igre, stresa, smeha, izdrljanih kolena i ispalih zubića. Hladnih kafa, pa i onih toplih. Uvođenja novih navika (ustati pre svih, barem pola sata ranije). Godinu dana dijeta, neuspelih, dabome, jer - ON pravi najlepšu pastu na Svetu!!!

Karantin, stres, navikavanje, bolovanja, snalaženje, razmena recepata za hleb. Bele maske, crne maske, maske od pamuka, alkohol na rukama, po tepisima, kvakama, u čašama :)

Izmisli, oboji, nacrtaj, oblikuj, iseci, zalepi. Pa opet, pa opet, pa opet. 

Dosada, a za njom otkrivanje novih granica živaca i ljubavi i strpljenja.

Crtaći.

Smanji vreme pred ekranom.

Opet sve u krug, DIY sve.

I onda opet red crtaća, ovoga puta umerenije.

Ništa ne radi, sve je online. Život je online, prijateljstva su online, kafe su online, škola je online.

❤

Preživeli smo. Prvi, drugi, četvrti talas.

Tu smo sada, konačno jedni drugima vidimo lice, osmehe ili možda ne-osmehe.

Konačno možemo da se družimo, zagrlimo, stisnemo jaaako jako najjače na Svetu!! 

Ima li šta lepše od toga?

Ako ništa, prethodna godina nas je naučila da se volimo jače i više, da cenimo slobodu, osmeh, dodir.

Ja sam joj zahvalna i ispraćam je kao starog prijatelja, koji je uneo puno mudrosti u moj život.

Zbogom.