Tufna it is.

Zdravo, ja sam Jovana, imam 32 godine i dva sina. Živim u Zemunu u kući, sa mužem, dva mališana i svekrom. Dok se borim da preživim izazove koje nosi majčinstvo dva mala zvrka sa nešto malo manje od dve godine razlike između njih, naćićete me kako srčem kafu iz šolje veličine svoje glave, tražim momente mira i listam po Pinterestu slike i tražim ideje za naš novi dom, koji se dešava vrlo, vrlo uskoro.

Dok vam ovo kuckam, mlađi mladunac udara po laptopu, a stariji je na samo par minuta od kuće, sa tatom svojim, na putu od vrtića. Svekar upravo ulazi u kuću sa posla i shvatam da je ovo najgori mogući momenat da krenem da pišem blog IKADA!!

Ali, opet.. uvek se vadim na isto. Svaki put sam u fazonu - e.., nemam vremena..., eeee, nemam sliku.., eeee.., eee.., eeeee... Rešila sam da stanem na put tom mom OCD mometnu i da ne čekam momenat kada ću moći da lupim perfektan selfi ili da čekam da uslikam savršeni kutak doma - to se desiti neće!! Selfi neće - jer mi je kosa u punđari - samuraj stil - većinu vremena. A ovo o domu da ne pričam. Živim u kući sa četiri muškarca... I dok sve vreme idem za svima njima, skupljam, briskam, prebrisavam, perem, sklanjam, slažem.., moj dragi N mi kaže da moram da se malo opustim, da krš može uredno na kraju dana da se složi a ne sve vreme tokom dana. HM! Zna li on koga je oženio??!!

Ali opet, u današnje vreme, majke su sebi zadale i previše visoke kriterijume - te - neka jede organsko; te - ograniči mu vreme pred ekranom; te - provedi vreme u igri sa detetom; spremi kuću; operi veš; budi fit; budi društvena; budi dama; budi elokventna; ti si prozor u Svet svojoj deci.., bla bla bla bla...

Što kaže jedan pedagog - 'U stara vremena majka kao majka nije imala toliko pritiska. Tada su komšijska deca dolazila da čuvaju bebe, ručak se krčkao na Smederevcu, svi su bili nekako bliskiji i pomagali. Sada je majka ogoljena, sama.'

Da ne dubim previše, imam prilike za to u drugim postovima :) Neću u skorije vreme imati instagramičnu kuću, niti instagramičnu frizuru.

Ja sam mama dva dečaka istraživača, koji malim prstima i isturenim jezičićima trče kroz život. Dajem im se sto procenata. Nemam vremena za manikir. Za frizera (osim kad me moja Angel uglavi na brzaka <3 ). Nemam vremena za perfect selfie. Biće dana i za to.

Sada je vreme punđara. Vreme hladne kafe. Širokih osmeha. Musavih nosića. Sada je vreme insomnije i tamnih podočnjaka. Ko preživi - pričaće.

Evo jednog nesavršenog selfija - da pobedim tu spodobu koja mi tiho šapuće iza uha 'Nije dovoljno dobro'.

Oh, yeah..? Watch me.