Čudan neki dan..

Tek je počeo dan, a meni se već svašta-nešto desilo.

Prvo, moj mališan je dobio svoju prvu čvorugu. =(

Obradovali smo se jedno drugom, bio je u hodalici, uzeh ga u ruke da ga dignem visoooko visoooko i - štok. Ko je stavio glupavi štok tu??? I zašto sam tako tupava, pa ga nisam videla?!!

Elem, siti se isplakasmo, sinčić možda pola minuta, jer je već našao zanimaciju, a ja narednih pola sata. Čim bi suze stale, setila bih se onog tupog 'ČUK' male glavice o štok i suze bi opet potekle. Takve smo mi mame. Na jednu bebeću suzu, protekne bar sto naših. Ali, krišom treba plakati, jer ako mališan vidi da da mama plače, eto drame. Znam da će biti hiljade čvoruga, poderanih kolena, masnica, razdrljanih laktova, ali za ovu - ja sam kriva. Aman, ljudi, ili povadite štokove ili učite na mom primeru i pazite. 

Duša me boli.

Taman smo se oboje malo smirili, pa je i otok malo spao (nije velika čvorugica), stavila sam, dabome, kašiku hladnu na isti. Dolazi žMu, objašnjavam mu situaciju a on ne zna koga više da grli, da l' ranjenika malog, ili mene naduvenu od plača.

Jedva uspavah srećicu. Pogledam levo, pogledam desno – GDE MI JE KAFA??!!!

Prilazim tiho sobi gde moj najbolji prijatelj vršlja po stvarima i pravi haos (kako samo muški pol ume), pitam:

„Neco, jesi li mi ti uzeo kafu?“

Sigurna sam da sam izgledala jako tužno i nesrećno, pa mi on zabrinut odgovori:

„Niiiisam, srećo, samo sam je pomerio.“

„Gde je?“

„U kupatilu na onoj najvišoj polici.“

Gledamo se tako par sekundi tupo. On ima taj ritual da se 'picani' u kupatilu i pije kafu. Ja te rituale nemam, niti ih volim. Kafa je za sobu, krevet, sto... 

Ali, nije to sve.

Vidim da nešto muti, ulazim u kupatilo, uzimam kafu, a tamo – samo jedan gutljaj!! Skupljam svu snagu ovog sveta da ga ne pretvorim u prašinu i tiho mu govorim „Ljubavi, nemoj više da mi uzimaš kafu...“

„Neću, srećo..“

Znam da lagi. Svaki drugi dan ista borba.

Skuvah drugu kafu i reko da sa vama podelim svoje muke. A, vi kako ste?

p.s. U toku dana delim recept za slane oblačiće iliti male uštipke, prava jesenja poslastica, pogotovu za hedoniste kao što sam ja... 

Idem da nadgledam sinčića, nikad se ne zna. A kako stoje stvari, nova kafa je tu, moram i žMua da nadgledam.

Ljubim vas sve,

Čitamo se