Slani oblačići za oblačne dane =)

Šta da vam kažem, slika govori 1000 reči.., pa i više!! Dane sam provela kuvajući =) Napolju je hladno i sumorno vreme, a u meni sija neki novi polet, jer - jesen to u meni budi.

Pitanje je dana kada će cela kuća da miriše na cimet (recept za mafine delim čim ih napravim i sliknem).

žMu i ja smo odlučili da je vreme da se vratimo zdravim navikama i da je svinjogojstvu došao kraj. On ima jak karakter i ne brlja puno a ja skoro svakom obroku moram da dodam ono neeeešto, da mi donese osmeh na lice pri prvom zalogaju, pa i petom.

Veliki sam hedonista i mnogo volim da ručkam, pa je skidanje bebećih salčića bar za sada samo misao. A i ne smetaju mi toliko.., kad mi budu smetali - nešto ću po tom pitanju i uraditi. To je onaj momenat kada staneš pred ogledalo i više ne možeš da staneš u ogledalo i malo ti se sve smuči, pa kreneš u akciju.

Ja sam još uvek lenja. Treba trčati, tegove razvlačiti, znojiti se, brzo hodati, čučnjeve raditi, ne jesti majonez (i u tortu bih ga stavila =)), ne piti Kocu (kako, bre, bez Koce??!!)...

Doći će i taj dan. Deliću sa vama i svoje fitnes iskustvo, kad se desi, a za sada - idemo u svet hedonizma.

Doduše, ovih prvih par slika, koje sam prosto morala da podelim sa vama - to je obrok mog fitnes muža. Grilovana piletina, grilovani mix - meksički i baby. Malo vlašca, malo susama, malo soli i MILINA.

Nisam bila lenja pa sam malo eksperimentisala i napravila domaći paradajz potaž. NutriBullet rules!!

Dva paradajza i veliki crni luk sam iseckala i bacila da se prže na malo ulja, kada su pustili sokove, ubacila sam malo začina - biber, so, vlašac, beli luk u prahu i malo čilija, dodala sam pola kašike brašna u sve to, pa presula u Nutri i dobro isitnila. 

Prelepost. Ukus - za 10!! Može da se jede kao potaž a može da se iskoristi kao preliv za špagete, a preko da se narenda feta sir ili možda pospe malo parmezana.

Njam!

Kao što sam obećala, napravila sam slane oblačiće =) Ali su preživeli slikanje tek iz četvrtog puta, zato mene evo, malo kasnije nego što obećah.

Prvi put kada sam ih napravila, "slučajno" su svratile komšinice, male i velike, mamina Mikica, tata je baš tada došao gladan sa posla... Drugi put, brat Marko je banuo sa drugom, malo je reći da su obrstili činiju, koja je, činilo se u početku, bila velika. 

I tako svaki put. 

Juče sam ih nadmudrila, napravila sam duplu porciju i bila po sistemu 'sakri svoje'.

Da ne dužim puno - evo oblačića...

A evo i recepta:

• 2 jaja
• 200 ml kisele vode ili jogurta (ili pola- pola)
• 1 prašak za pecivo
• 200 gr (bilo kog) sira (ja volim fetu)
• 200 gr brašna
• pola kašičice soli (zavisi od slanoće sira).

Sve ručno mešati, treba da bude gusto... Zagrejati u šerpicu ulje (ili mast), dva prsta od dna. Uzimati velikom kašikom kuglice testa i spuštati prstom u ulje. Ah, da, kada se ulje doooobro zagreje malo ga smanjiti, i na toj nekoj srednje jakoj vatri peći.

I - njam!!!

Malo je reći da će narod da se oduševi! Mene oblačići podsećaju na to kada sam bila osnovac, pa bi letnji i zimski raspust provodili na Zlataru kod babe & dede... Čim bi se oglasilo poslednje zvono u školi - za nas troje bi to bio znak da nas samo koji dan deli od leta zabave. Obožavali smo selo!! Osim nas troje, došli bi i drugi unuci i unuke, kuća bi bila puna dece a sobe pune radosti. U svakoj sobi je bilo po nekoliko onih kraljevski velikih i visokih, pravih planinskih kreveta. U selu nema šale, čak i leti je uveče dosta hladno. Obožavali smo da se šćućurimo jedno pored drugog, a baba bi samo bacila ogroman jorgan preko nas. Kako si se namestio - to ti je do ujutru, jer je jorgan bio baš, baš težak.

Ujutru bi nas budio miris uštipaka (iliti oblačića) i deda koji je neostvaren operski pevač pa, dok loži vatru, peva na sav glas, a kuća se ori. Nikome to nije smetalo. Znao se red - prvo doručak, pa onda srednji unuci sklanjaju sto, Branka i ja kao najstarije - peremo sudove i sređujemo kuću a najmljađima je samo bio zadatak da se igraju i sklone sa puta =)

Nedostaju mi ta leta i te zime. Kako smo 'porasli', sve manje imamo vremena jedni za druge. Posao, predodređeni odmori, gradska vreva.., gusti rasporedi, prioriteti. Nekako smo zaboravili na bezbrižnost koju je raspust donosio.

Ali, kad god napravim oblačiće, u uglu usana mi se izvije osmeh, jer se ponovo setim svega.

Čuvajte svoje uspomene. Vezujte ih za sitnice koje će vam mamiti osmeh u budućnosti. Nađite vremena da pravite nove uspomene, koliko god zauzeti bili. Jer, kada se sve svede na papir, život ne čine na vreme obavljeni sastanci, tačnost proračuna, rastojanje puta između dve kancelarije. Život čine uspomene koje vas teraju da se nasmejete pa čak i po ovako tmurnom danu.

Zato... ŽIVELE USPOMENE!!

ŽIVELI OBLAČIĆI =)

Ljubim vas sve,

Čitamo se