Jesen i sve njene boje

Osoba sam koja prosto živi za početak Oktobra (po mom kalendaru - jesen počinje tada) i sve te savršene boje i mirise.

Dok šetamo našom predivnom ulicom u Zemunu, a lišće nam šušti pod nogama i pod točkovima kolica, osećamo miris sveže pečenih paprika. Tačno mogu da prepoznam koja je kuća 'domaćinska'.

To me vraća u detinjstvo, kada bi tata kupio džakove i džakove paprika, pa bi se skupile mama, tetka, mamina drugarica Mikica, još po koja komšinica i ja. Sele bi smo, doooobro se obukle, vezale bi nešto oko struka ('da ti ne nazebu kosti') i do kasno u noć bi ljuštile paprike i bacale ih tako oljuštene u ogromno bure. Paprike su bile tako tople od pečenja, a napolju bi bilo tako hladno. Jedva sam dočekala da ubacim šape u novu turu sveže toplih paprika ne bih li se malo ugrejala.

Tu bi mama i žeMske delile 'ratne priče iz kuće', a ja bih samo ćutala i pažljivo slušala, kako bi mama rekla 'hvatala bih beleške'.

Uvek bi se tu ispričao neki dobar mastan vic, samo za devojke, ili bi se saznao neki tajni recept. Ponekad bi se provukao slučajno i neki svež trač, koji bi pratilo tiho kikotanje.

Par godina kasnije, ja bih okupila moje drage drugarice, pa bi mi delile sitne tajne a mame bi delile tople savete. Nekako nas je sve to još više povezalo. Imala sam osećaj da radimo nešto bitno, u isto vreme održavamo tradiciju i pravimo zdravu hranu. A, opet, družimo se i uživamo.

Sutradan bi usledilo mlevenje te , s' mukom oljuštene ;), paprike. To je radila uglavnom mama. Onda ide tatin omiljeni deo - mešanje. Uvek je bio hedonista. Sebi bi skuvao vino ili sipao pićence, seo bi pored šporeta (uvek smo pekli ajvar u letnjoj kuhinji, živimo u kući pa je tata napravio 'šupu' za takve stvari), i lagano.., malo uživancija uz muzikicu, malo mešanja. A mama i ja iz kuće dovikujemo 'Večeraaaaa', 'Kafaaaaaaaaaa'...

Nekad se peklo po 50 tegli ajvara. Jer, tu je rodbina, treba uvek da se nađe, da se ponese. A sada - dosta će biti 20. Narod se sve više okrenuo kupovnom. A ovo naše je ipak slađe. I više je lično. Rešila sam da sa mojom Anom ove godine razmenim zimnicu, pa ćemo obe lepo upakovati i razmeniti ajvar, turšiju, ljutenicu i još po nešto.

Male stvari. Male stvari su ono što život čini lepim.

Molim mamu da me nauči da pravim njenu savršenu, i za sat vremena gotovu, šargarepa-salatu. Sada sam udata žena i treba da znam takve recepte. A, svakako, N je baš voli. Tamani po teglu na dan (dok mu ne dosadi.., a dok se to ne desi, prođe bar 20 dana...). 

Delim u sledećem postu recept za tu 'ljutu salatu', verujte, oduševićete se. Ima ljuta verzija i blaga, meni omiljena. Nisam ljubitelj ljutog, dok N - što je ljuće - to bolje.

Imala sam želju da ovaj, prvi post, napišem juče, fora je - 1. Oktobar, jedan od mojih omiljenih meseci u godini. Ali.., život. Beba. Kuća. =) Sve.

Ljubim vas sve,

Čitamo se