Evo mene opet.
1. Od mog divnog muža, na poklon sam dobila lap-top. (hvala, srećo!) Kažu da se poklonu u zube ne gleda, ali... ovaj poklon ima lep, holivudski porcelan - osmeh :) Btw, lapić je LJUBIČANSTVEN :)
2. Skinula sam ozbiljno prašinu sa mog mezimca (fotoaparata) i krenula u škljocanje. Prva 'žrtva' mi je, naravno, bio moj maleni sin. Moram priznati da voli da se slika (na mamu :D)! To me neizmerno raduje, jer kontam da će uskoro biti NEMOOOOJJJJ MAMAAAAAAAAA, pa sad kradem priliku kad god mogu da uhvatim malo ranog detinjstva kroz objektiv.
3. Par hladnih i kišnih dana u Avgustu (hvala nebesima) mi je ohladilo prokuvanu dušu i dalo mi priliku da turim cimet u sve moguće napitke, sednem na terasicu, uspavam mališu i uživam u prizoru. A to je - kiša svuda oko mene pere dvorište, daje prelepu narandžastu boju našim sveže naređanim cepanicama drva za zimu, trava se zeleni, zova miriše. Mališa spava. A ja uživam u ukradenih 20 minuta uz kafu. Na stranu to što kačim i sklanjam veš svaki čas, moju radost usled hladnog vremena ništa ne može da poljulja.
4. Toliko toga se dogodilo.., želim ipak sve da podelim.
Mališi su izašli zubići. Dva donja. Ne moram da pričam, ko je roditelj - zna - nesanica, nervoza, haos. Imali smo par dana pauze i odmora od svega, a sada već peti dan - još gore. Kažu - izlaze i gornji. Aman, sine, koliko će ih izrasti u narednih mesec dana?!!! Šalu na stranu..................................haos.....................................zubi - haos! Grčevi su nam bili boza za ovo.
Napunismo 6 meseci (što me je nerviralo kada majke govore u množini - izrasli su nam zubi, porasli smo itd.., a sad sam deo 'mi' kluba... bljak... ali cute!). Zdravi smo, kuc kuc. Pravi, kuc kuc. I sve što treba, kuc kuc. (kod nas se u Srbiji kuca u drvo za svaki kompliment dat detetu, pa reko da kucam i ja)
Krenula sam sa hrono-ishranom. Kršim. Ne kršim. Kršim. Zavisi kako kad. Fino je to teorijski.., ali u praksi, za mene koja jedem samo belo meso.., not so good. Jer, sve se svodi na BELO MESO, belanca, BELO MESO ovako, pa onako.., pa opet i opet i ZzzZzZzzz. SMOR!! Izgleda da ću morati onaj old fashion fazon da uradim. Flaster na usta!! Dosta sam bila prasica, prošlo je 6 meseci gde se gleda kroz prste 'pa doooobro, tek si se porodila, polako'. Više ne stajem na vage, niti se gledam u ogledala, dakle - alarmantno stanje! :) (a dragi viče - ti si meni leeepaaa)
Pre neki dan smo Tanja i ja crtale po šoljama, pa ih pekle u rerni (ne bi li se to iscrtano zadržalo malo). Moram reći da je moja šolja jedna lepa amaterska, a Tanjina kao kupovna, lepa, jesenja.., kako li je samo onu bundevu nacrtala... pa, citat. Prava, jesenja šolja... će da probam da nađem sliku pa da je metnem ovde, baš je remek-delo. (ko se pita ko je Tanja - sestra moga dragog ŽmUa)
Baš smo se sad zagrejale i rešile da svaki dan radimo po nešto crafty. Šolje su bile samo početak... Sutra pravimo neku piletinu koju videsmo na netu, a ako stignemo da uslikamo, ostavljamo slike, a do tada evo linka da se vidi o čemu je reč.
Trenutno pijem veeeeliku čašu belog, sedim pored krevetića mog malog gospodina, nadzirem svaki meškolj i teram dragog iz sobe, jer kad je on tu imam neku tremu kad pišem :) Šta znam, valjda jer mi je njegovo mišljenje najbitnije... (ah, ta ljubOv)
I sad ja ne znam šta sam sve naškrabala gore, ali mislim da sam samo nabacala ono o čemu razmišljam, šta se desilo i šta se dešava atm.
Do vrlo skorog kucanja (ako ništa drugo, sad imam i razlog da sedim i kucam, ponovila sam se :D),
Ljubi vas vaša Yo i mali Zeka Zubić
No comments:
Post a Comment