Biti bloger..?

Sve se nešto mislim ovih dana - da li si bloger ako ne objavljuješ svakodnevno po neki post? Ili čak samo jednom mesečno? Šta čini blogera? Gde se nalaze, okupljaju, kako se pronalaze?

Moram priznati da već duže vreme osećam kao da se tražim. Zato je blog na čekanju, dođem tek ponekad ne bih li napisala koje slovce... A blog me čeka. Svaki put kada ga otvorim, tufne se učitaju preko celog ekrana i - BUM!  Tu je. Moj pokušaj. Jedan od mnogo. I nije mi svejedno. Znam da je tu i čeka, a ja još uvek nemam puno toga što bih mogla ispisati. I imam. Svašta. Ceo jedan život, ceo jedan dan. Jer, u životu mame i bebe za jedan dan se desi milion stvari. U životu jedne domaćice u pokušaju. I u životu jedne devojke, žene, sa tek napunjenih 30 leta.

A kritike su tu... sa svih strana. Neki kažu 'Blog ti je super!', neki - 'Previše je AH i UH i SVE JE LEPO', neki jave kako uživaju i nađu po koju inspiraciju za kuvanje ili čišćenje, a neki se jave iz prošlosti uvređeni ako napišem po koju reč o lažnim prijateljstvima ili generalno ljudima, pa se prepoznaju.

U Srbiji biti bloger - science fiction. Ima njih par koji su uspeli. A kada kažem uspeli - ljudi ih čitaju, šeruju, vole, prate, zovu na sajmove, blogo-dešavanja. Ali, moram priznati - sve te blogerke koje sam nekada iščitavala sa veeelikom šoljom kafe (sa cimetom, dabome) u ruci, ušuškana u ćebence ili u najhladniji ćošak kuće (ako je napolju +1000) - sada su postale nekako previše poslovne, sve je u reklami i nekoj vrsti 'bravo JA' fazona... nekako mi je to izgubilo malo dušu. Umela sam satima da sedim i čeprkam po blogovima, tražim recepte, uspomene iz detinjstva, lepe reči.., lepe slike... a sada se sve svodi na uređenost enterijera, po kojeg event-a i na reklamu koja je plaćena od strane neke kozmetičke kuće i drugih kompanija...

To nisam ja. Ili bar nisam još uvek.

Moj blog je još uvek i biće 'AH' i 'UH' jer sam i ja takva. Jer, moj život ima previše tih momenata koji oduzimaju dah i ako ne pišem o tome, ne mogu pisati o svom životu, već o nekim, za mene, trivijalnim stvarima. A, ovo i jeste šansa da se posvetim svemu što život čini. Tim sitnicama. Tim momentima koje bi živeo zauvek.

Eto... imala sam želju da napišem zašto me nema i zašto sam samo posetilac na mojoj tufnastoj strani. Imam krizu. Da li da pišem ono što svi pišu, da jurim sponzore, ili pak da ostanem 'AH', 'EH', 'UH'? :)

Ljubi vas vaša Yo.