Mesec Septembar

Mesec dana posle - evo me opet. Dešava se toliko velikih, lepih stvari da sam jedva čekala da sednem ispred ekrana i tastature i da sve to podelim sa vama :)

Jesen nam kuca na vrata, leto se i dalje bori, drži stisnute pesnice i čvrst gard. Ali prvi listići polako opadaju i tu i tamo mi koji šušne pod nogama. A ja je strpljivo čekam i radujem joj se. Radujem se svim tim bojama, mirisu koji jesen nosi sa sobom. Radujem se svemu što će da mi donese...

Trenutno mi je životni tempo toliko brz da ne znam šta ću pre i gde ću pre. Uhvatim sebe kako mi misli lete sa jedne obaveze na drugu toliko brzo da na kraju nemam gro plan u glavi, već samo jednu veliku zbrku. A šta se sve dešava?

Pa... dešava se ovo:

BABY ON THE WAY

:)

Ne mogu vam opisati osećaj. Osećaj da postojiš, da si živ. Osećaj da je život dobio novu svrhu i novu boju. Već sad se budi u meni zaštitnik, koliko nežna, toliko i jaka osoba koja bi za malo biće dala sve. Uvek i zauvek.

O malom slatkom stvorenju će biti još mnooogo priče, za sada mogu reći da smo dobro, na pragu smo petog meseca. Zdravi smo, lepi, lepo razvijeni. A pol? Pa, ne bih odmah sve da otkrijem :) :*

Imamo još jednu prinovu u porodici Filipović:

Volimo ga, divan je, savršen, ma - njam njam! Boja iz snova, boja neba, boja koja prija i njemu i meni. Jako smo srećni i već smo krenuli da ga 'picanimo' i da planiramo pute daleke. Samo da se završi mesec Oktobar i sve što on donosi, pa mi odosmo :)

Dalje,

Dešava se selidba, pakovanje svih mojih drangulija, knjiga, enciklopedija, cipela (obuvenih i onih koje još nisu stigle da kucnu o beton), odeće, šoljica, aparata za domaćinstvo... Tek sada moj dragi vidi koliko ja stvari zapravo imam. :) Ali imam sreće, pa imam tako divnog čoveka koji sve razume, razume moju potrebu da imam 101 šolju i šoljicu, sve te slatke sitnice koje seckam, lepim, sve te figurice za zimski period. I neću morati puno toga da se odreknem (ok, naravno da ću napraviti malu selekciju 'junk'-a koji ne koristim skoro nikada, pa može da ode u neke druge svrhe).

Renoviramo prostor u kome ćemo boraviti par meseci (bićemo na donjem spratu dok ne renoviramo gornji, samo naš, prostor). Duboko sam ušla u metre kvadratne, fugne, pločice, gipsane ploče, farbu, tonere... Jako sam uzbuđena zbog perioda koji dolazi! Selidba, pa još par sitnica, pa zima, moje omiljeno godišnje doba <3

Onda Februar i - novi član porodice Filipović :)

Život se promeni za tren oka, evo, ja vam kažem. I istina je - ako čekate da se sve kockice slože pa onda ćete, kao, planirati porodicu - to se neće dogoditi skoro nikada. Jednostavno - go with the flow. I da - sve se stvari na kraju slože same. I samo krene... I sve krene na bolje.

Elem...

Ovih dana sam baš bila lenja, vrućina je velika i nisam imala puno vremena za kuvanje. Prepustila sam ishranu restoranima i po kojem obroku kod roditelja. Jedino što me nije mrzelo da pravim je ona torta sa voćem, piškotama i pavlakom... Merila sam vreme i treba mi tačno 15 minuta (bez da sam nešto brza i trapava, nego normalan tempo) da je napravim, pola sata da je ohladim i - voila! Ne mogu vam opisati oduševljenje mužića mi kada je otvorio frižider i video tako osvežavajuću poslasticu na +35 stepeni. Već sutra sam napravila još jednu, opet za 15 minuta, opet je planula za dan. Dokaz da je lepota u jednostavnosti ;)

Toliko za danas od mene, čeka me zanimljiva nedelja, pa pišem kad stignem. S obzirom da mi je preporučeno mirovanje (jer sam, jelte, trudnjača sada i ne treba toliko da skitam), družićemo se podosta :)

Ljubi vas vaša Joca Boca :***